KAKO NAS JE ZADUŽIO AJNŠTAJN?

Albert Ajnštajn, jedan od najvećih umova dvadesetog veka zadužio je čovečanstvo na najmanje sedam načina.

DUGUJEMO MU ZBOG IZUMA TELEVIZIJE

Ajnštajnova kvantna teorija svetlosti predlaže da se svetlo sastoji od skupa čestica, fotona kojima je masa mirovanja nula, a šire se brzinom svetlosti. Teorija je takođe pojasnila šta se događa s elektronima nekih metala kad ih pogodi munja i to se naziva fotoelektrični efekt. Teorija je kasnije dovela do izuma televizije i drugih savremenih ekrana poput pametnih telefona, računara i slično.

KOJE JE BOJE NEBO

Ne biste verovali, ali dok Albert Ajnštajn nije stavio tačku na i. Naučnici su se zaista pitali koje boje je nebo. Zahvaljujući njemu, svi se slažu da je – plavo.

POSTAVIO JE TEMELJ ZA IZUME GPS-A I LASERA

Autonomna vozila danas ne bi mogla voziti da Albert Ajnštajn nije izneo dve poznate teorije. Njegova najpoznatija, opša teorija relativiteta iz 1915. godine, pomogla je izumu mnogih tehnologija, među kojim je i GPS (Global Positioning System) bez kojih se takva vozila ne bi znala kretati. Sateliti koji šalju podatke na GPS uređaje u obzir moraju uzeti uticaj gravitacije i brzinu kojom se vozilo kreće. Bez Ajnštajnove teorije to ne bi bilo poznato i sateliti bi svakih pet dana grešili za osam kilometara, a takav GPS nikome ne bi pomogao.

U drugoj, kvantnoj teoriji specifične toplote, opisao je kako napraviti laser (Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation) koji takvim automobilima pomaže da ‘vide’ put i prepreke.

NIJE BIO SREĆAN KAD JE VIDIO ZA ŠTA SE UPOTREBILA NUKLEARNA ENERGIJA

Svakako najpoznatija jednačina koju znaju i ptičice na granama je E=mc2 , a objašnjava vezu između energije i mase. Pomoću njegovog zaključka, znamo kako se mala količina mase može pretvoriti u velike količine energije, a na toj pretpostavci počiva i nauka o nuklearnoj energiji.

Ajnštajn je učestvovao u projektu Menhetn, američkom istraživanju koje je dovelo do stvaranja atomskih bombi bačenih na Japan 1945. Nakon napada se povukao iz projekta i počeo zagovarati protiv takvog oružja.

POMOGAO NAM JE DA SHVATIMO ŠTA SU MOLEKULI I ATOMI

Braunovo gibanje je nasumično gibanje čestica koje su mnogo veće nego atomi i obični molekuli, ali premalene da bi bile vidljive golim okom u nekom fluidu, kao gibanje čestica dima u vazduhu ili peludnih čestica u vodi. Ovo je Ajnštajnovo otkriće pomoglo da shvatimo da postoje atomi i molekuli.

Jednom je o nauci rekao ‘da je sva naša nauka, u odnosu na stvarni svet, primitivna i detinjasta – a ipak je to najdragocjenija stvar koju imamo’.

IZUMIO JE FRIŽIDER KOME ZA RAD NIJE BILA POTREBNA STRUJA

Ajnštajnov frižider je koristio amonijak, vodu i butan i nije zahtevao puno energije za rad. No njegov izum nije našao široku primenu jer je u to vreme, 30-ih godina prošlog veka, freon zamenio dotadašnje gasove i više nije bilo potrebe za ovom tehnologijom.

NJEGOVA NAM JE TEORIJA POMOGLA DA SHVATIMO KAKO NE DOŽIVLJAVAMO SVI VRIME ISTO

Posebna teorija relativiteta jedno od njegovih najpoznatijih dela, izdano 1905. godine. Ajnštajn u njemu objašnjava da su vreme i pokret relativni i da zavise od posmatrača pod uslovom da brzina svetlosti i prirodni zakoni ostanu nepromenjeni.

‘Dok čovek sedi s lepom devojkom jedan sat se čini kao minuta, ali ako sedne na vruću peć minuta se čini dužom od sata – to je relativitet’, pojasnio je jednom prilikom.