Svake godine 26. septembra obeležava se jedan veoma važan dan za planetu Zemlju i sve njene stanovnike. U pitanju je Svetski dan čistih planina. Ovaj datum trebalo bi da nas podseti koliko je važno da brinemo o prirodi i njenim raznolikostima. Kako se problem plastičnog otpada povećava i stvara sve veće probleme kako našem okruženju. Vreme je da se trgnemo i učinimo da naše planine, a i sva ostala prirodna dobra budu upravo ono na šta naziv dana koji obeležavamo upućuje – čiste. Ovaj dan ljudi širom sveta obeležavaju već više od 20 godina i tako potvrđuju koliko bitnu ulogu imaju planine u našim životima.
PLANINE NAM DAJU MNOGO, A ZAHTEVAJU SAMO MALO NAŠE PAŽNJE
Planine obezbeđuju vodu i hranu velikom broju ljudi, predstavljaju važnu teritoriju za mnogobrojne životinjske vrste i svakodnevno utiču na čistoću vazduha. One predstavljaju velika izvorišta reka, većih i manjih, zatim jezera, potoka, vodopada. Zahvaljujući tim vodenim površinama, stanovnici planinskih dolina imaju vodu koja je važna kako za njih same, tako i za njihove useve. Kao najveći centar biološkog biodiverziteta, planine u sebi kriju mnoštvo različitih biljnih i životinjskih vrsta.
U našoj zemlji one predstavljaju stanište za medvede, lisice, vukove i još mnogo životinja koje zahvaljujući planinskim šumama pronalaze vodu i hranu neophodnu za život. Mnoge vrste gljiva, koje sve više ulaze u svakodnevnu ishranu ljudi, a mogu se naći upravo u planinskim šumama. Negativan uticaj na planine ima globalno zagrevanje i takozvano “čišćenje” planina, gde reč čišćenje predstavlja potpunu suprotnost od onoga što mi danas ističemo. To su situacije kada se velika količina stabala seče, šume nestaju, a sa njima i mnoge biljne i životinjske vrste. Sve su to problemi sa kojima se susreću planinski predeli, a uz sve to imamo i problem zagađenosti, koja je prouzrokovana takođe – ljudskim nemarom.
SA RAZVIJENIM TURIZMOM DOLAZI I PROBLEM SMEĆA
Sve veći broj ljudi odlazi iz ruralnih krajeva u gradske sredine, a tako počinju da gube osećaj za prirodu i okreću se betonskoj “džungli”. Ali, ljudima su planine već dugi niz godina postale idealne destinacije za odmor od buke i gradskih gužvi. Tada dolazi do porasta količine smeća na planinama, životinje se sklanjaju duboko u šume, a dolazi i do uništavanja njihovih staništa.
KAKO SE POVEĆAVA BROJ TURISTA, TAKO SE POVEĆAVA I SMEĆE KOJE JE OSTALO IZA NJIH
Plastične ambalaže često se bacaju uz puteve, na obode planina, u jezera i reke. Sve to ostavlja negativan uticaj na planinske ekosisteme. Kada (ne)svesno izbacimo kesu, različite vrste ambalaža, pa i pikavce od cigareta u prirodu, nismo ni svesni da smo time doprineli uništenju ovog raznolikog ekosistema. Jedan od primera velikih zagađivača kako na planinama, tako i u svim drugim područjima, jesu prethodno pomenuti pikavci, odnosno filteri od cigareta. Ono što mnogi ljudi ne znaju jeste da se oni prave od celuloznog acetata, a tako bačeni u prirodu ispuštaju različite štetne materije koje utiču na okolinu, kao što su plastika, nikotin i druge, koje se mogu zadržati u prirodi i do deset godina.
UDRUŽIVANJEM PROTIV PLANINSKOG OTPADA
Kako smo pomenuli sve one posledice prebrzog i prevelikog razvijanja planinskog turizma, naročito u protekloj godini usled pandemije, ipak je važno skrenuti pažnju na poneke od mnogobrojnih akcija koje su pokrenuli upravo oni ljudi koji vide planine kao mesto čistine i lepote, a ne smetlišta i prljavih voda.
Kao primer navešću čišćenje Fruške Gore, koju mnogi ljudi, naročito njeni najčešći posetioci, čiste i različitim akcijama sakupljaju velike količine smeća koje se nesmotreno svaki dan bacaju u njene šume, jezera, uz puteve. Takođe, izletišta kojih ima mnogo na Fruškoj Gori, često su prikaz našeg današnjeg društva i ljudskog nemara, iako su na većini lokacija obezbeđene kante za otpatke. Zahvaljujući volonterima koji organizuju ovakve akcije, šume Fruške Gore iznova mogu da dišu.
Ovo je samo jedan od primera gde možemo da vidimo koliko je važno da brinemo o našim planinama. Problem jeste što ovo predstavlja jedan začarani krug, gde volonteri iznova čiste smeće, a drugi ga bacaju. Ova situacija se već decenijama unazad ne menja. Uz sve ono sa čim se suočava planeta Zemlja, ne bi trebali još i ljudi da doprinose tim poteškoćama. Umesto da sadimo novo drveće, mi ga sečemo, trujemo plastikom i drugim materijama koje u velikim razmerama utiču kako na njega, tako i na sve ostalo što nam je priroda dala.
Planine su, nažalost, velike žrtve ljudske neodgovornosti. Ljudi su neodgovorni kako prema planinama, tako i prema sebi, jer ne shvataju koliko sve pomenuto ostavlja negativne posledice i po čovečanstvo. Neka nam ovaj dan bude podsetnik na to da ne dozvolimo da mi budemo ti koji ćemo uništiti planine i sve njene stanovnike. Mi treba da budemo oni koji će da im vrate život i čistinu.
Ana Subotić
Čuvari ravnice – 26. SEPTEMBAR – SVETSKI DAN ČISTIH PLANINA (cuvariravnice.org.rs)
