Изразита љубав и осећај поштовања према писаној речи је, књижевницу, учитељицу Наду Кљајић нагнала ка организовању песничких сусрета у Баранди. Она се интезивно бави писањем од 2004. године и до сада је објавила једанаест књига, четири књига за одрасле, и седам за децу, (што је и разумљиво узимајући у обзир природу посла којим се бави од 1994. године).
Песничке сусрете редовно организује уз подршку свог супруга, једном годишње у породичној свечаној сали, у Баранди, већ годинама уназад. Труди се да на песничко сусретање доведе различите ствараоце, и госте како би цео догађај био вредан памћења. Због короне претходне две године није желела да организује дружења, из оправданих безбедоносних разлога, па је ове године 3. 12. 2022. године, по шести пут жељно окупила драгоцене поштоваоце и ствараоце стихова и строфа.
Често истиче како њеној Баранди, малом селу у јужном Банату, недостаје вредног културног збивања. Једноставно зато што је сигурна, да поштоваоци и ствараоци поезије, као значајне књижевне врсте, не постоје само у граду, већ и у њеном селу као и у околини. Из те дубоке жеље за величањем песничке речи и интезивним подстицањем културе и у Баранди, осмислила је песничка сусретања под називом „Књижевно вече за наду“ и одржава их од 2015. године. Сам назив овог културног догађаја је повезала са својим именом, али искључиво због значења именице „нада“. Потребу за културним дешавањем Нада види као наду и подсећање сваког појединца на основне вредности, људске вредности, једног друштва, као што су: подршка, несебичност, сарадња, поштовање, емпатија, уважавање, искреност, толеранција,… Зато кроз организовање ових активности искрено полаже велику наду, у значај и ширење важних културних и образованих дешавања са свим својим неоспорним чиниоцима. У тој жељи за величањем поезије, као изразито значајне књижевне врсте, пронашла је одличне савезнике у особама са инвалидитетом, тачније са председником удружења Лазин Савом и члановима песницима из истог Удружења параплегичара и квадриплегичара из Опова, а са седиштем у Баранди (УПИК Опово). Што такође потврђује њену визију о додатном значају ових активности.
На 6. сада већ традиционалном сусрету песника, уз пуно страсти и надахнућа своје стихове су говорили, Момир Миодраг, Снежана Николич, Драгиша Брусин и Томислав Говедарица. Док је млади члан УПИК-а, Галић Милован испричао скупу, истиниту причу о свом страдању. Њиховим учешћем на овај начин успешно је и обележен и Дан особа са инвалидитетом. Са скупа је послана порука свима, да нико не сме бити занемарен или заборављен и да заиста, сви треба да имамо иста права.
Вишеструко награђиван песник Драган Петковић из Јабуке и песник Миливоје Јовановић из Панчева су говорили своје богате стихове проткане патњом, чежњом, тугом, срећом, носталгијом,…
Овом вредном песничком скупу се по први пут, својим животним стиховима представила и бака Бисерка Надашки из Баранде, и на тај начин све подсетила да године никако не могу бити препрека ка било ком стваралаштву, а нарочито не овом.
На сваком књижевном дружењу, организаторка Нада Кљајић доводила је занимљиве и вредне госте, не би ли тако додатно оплеменила целокупно културно дешавање.
Тако су овој манифестацији до сада дали свој немерљиви печат, КУД Абрашевић из Панчева, Беоденс из Панчева, оркестар тамбурица из Сакула, ученици музичке школе професорке Иване Јосић, и многи, многи други.
Овог пута је 6. културно песничко дешавање обогатио маестралним свирањем на пановој фрули професор Дорел Мариану из Глогоња, уз мелодичну пратњу гитаре, свог колеге Зорана Ивановића.
На овај начин, одржан је још један изузетно значајан песнички скуп у Баранди у заједништву, вредан попут још једног блиставог бисера у бескрајној племенитој огрлици човекољубља.
