Ceo dan tumaram,ceo dan se lunjam,

Gde me nije bilo, tražim, njuškam, cunjam…

I šapama grebem, i očima streljam,

Tražim slatka meda, e baš sam ga željan.

Obiš’o sam redom sva drveta šuplja

I gde  god sam znao da je koja duplja.

Pa evo će skoro da se spusti veče,

I ja vidim, vidim, danas namam sreće.

Hajde da zavirim još i ovde gladan,

Možda ću ga naći gde se i ne nadam.

Neki medan miris odatle mi piri,

Hajde, medo, hajde još i tu zaviri!

Ali šta je ovo? Šta je ovo!? Stoj –

Nasrnuše pčele, besomučan roj –

Stotina žaoka, – uh, ala si strad’o!

Jadni gladni medo, tom se nisi nado’!