Давно се прочула прича
како кажу људи неки
о једном псу
и његовој сенки.
Како је с комадом меса
стигао до саме реке
у њој је угледао
обрисе своје сенке.
Мислио је да је то други пас
и да држи већи комад меса
пало му је на ум исти час
да му га отме, чисто из интереса.
Скок је био величанствен
како псу и приличи,
али ни меса ни противника
није било тој причи.
Тражио је веће изгубио је
и оно што је имао своје,
али за крај те авантуре
разне недоумице постоје.
То што је био мокар
није толико ни важно,
али глад га је мучила
са кривицом снажно.
Отада се пас на тај начин
више не залеће
опрезност ваља у свему
уз мало среће.
Давно се прочула прича
а њу чува и читанка нека,
поука је сасвим јасна и мудра
важи за сваког човека.
Like this:
Like Loading...
Related
