Posle jake oluje gnezdo, koje se nalazilo na hrastu, u kojem su se ležali mladunci detlića, palo je na zemlju. Pre nego što je naišao grabljivi ris, hrast otrese lišće sa jedne grane i tako prekrije gnezdo sa mladima.
Posle nekoliko godina hrast poče da vene. Mnogi koji su se do tada divili njegovoj snazi i lepoti, sada mu se podsmevaju, jer je crv počeo da nagriza njegovo stablo.
U jesen, kada su počeli da duvaju jaki vetrovi, hrast je postao još ranjiviji. ali tada, na jednoj od osušenih grana, sleti detlić i poče da pravi gnezdo.
“Nemoj da na tom drvetu gradiš. Zar ne vidiš da će hrast uskoro da padne…”, Mnogi su upozoravali detlića.
“Ova grana je dovoljno čvrsta, a vidim da ima i dosta crva u stablu, za moje mlade”, odgovori im detlić.
Do proleća mladi detlići su povadili sve crve, a on je ponovo ojačao i ozeleneo.
