PRIPOVEDAČ: Jednoga dana,
baš je tmurno i sivo bilo,
jer sunce se za oblak skrilo
devojčica što šetala je šumom,
začula je čudan glas
DRVO: Hej, devojčice!
DEVOJČICA: Molim, ko li me to zove?
DRVO: Hej, devojčice prćastoga nosa
Počešljaj se
Raščupana ti je kosa.
DEVOJČICA: O, to si ti, neugledno drvo.
Pogledaj, kao prvo
Svoje grane
Kako strše na sve strane.
DRVO: Ne ljuti se devojčice
nemirnoga oka.
Zgužvana ti je haljinica,
što se vidi i s visoka.
DEVOJČICA: Ma ko mi veli?
Kora ti je svakog dana
Tako jako naborana,
A sred tvoga hrapavoga trupa
Ima jedna ružna, crna rupa.
DRVO: Ta mi rupa služi
Da se veverica
U njoj skrije
Kada kiša vani lije.
PRIPOVEDAČ: I tako su pričali
devojčica i drvo,
nalazili jedan drugom mane
sve u stilu: Nisi dobar, ti si loš!
Toliko je toga bilo da bi moglo stati
U celi jedan koš.
Eto, kome ove priče nije dosta
Neka smisli još.
*Napomena: Scenska igra moguća je i u verziji bez pripovedača
