Кад ујутро звоно звони
Хајте, ђаци време је школи!
Мали Ђока сузе рони,
Мали Ђока мајку моли
,,У школу бих, мајко мила,
Сви су други отрчали!“
А мајка му лепо збори
,,Немој сине, још си мали!“
Ал’ бадава, Ђока моли,
Мале своје руке шири,
жеља му је школу видет’,
макар само да завири.
А мајка се тихо смеши:
,,Е па добро, а ти ходи!“
Од радости Ђока скаче,
У школу га мати води.
Пуна је школа добрих ђака,
А Ђока се јавља свима,
Учитељу руку љуби
Учитељ га лепо прима.
Сад у школу иде Ђока,
А у школи само седи,
Само слуша, само пази,
Само мотри, само гледи.
Нема табле, ни писаљке
Још је мали за те ствари
Око њега прави ђаци
А он само полетари.
Па у себи једнак мисли
Дал’ ће скоро Бог му дати
Да порасте, па да почне
читат, писат, рачунати!
