Teški, čudni, naporni, genijalni, kreativni, nemogući… puno je opisa darovite dece. Svojoj okolini, posebno roditeljima, ova posebna deca su velik izazov, mali “vanzemaljci“ koji kao da su zalutali s neke druge planete. Saznajte kako prepoznati darovitost!
Ujedinjeno Kraljevstvo na karti većini nas izgleda kao – Ujedinjeno Kraljevstvo. Jedino što vidimo su ostrvski delovi objedinjeni unutar granica monarhije. Čarobnjaka koji kleči i “iiduvava Irsku“ vidi jedna darovita devojčica! Kako neobično, čarobno i neočekivano! Darovita deca sadržaje iz svoje okoline ne posmatraju kroz kalupe, ne prihvataju gotove definicije, već ih sami stvaraju kreativnom snagom koja im je svojstvena. Oni ne “upijaju kao sunđeri“, zato što im nije dovoljno da popiju vodu zdravorazumskih i opšteprihvaćenih objašnjenja, već teže samostalnom objašnjavanju sveta oko sebe.
Darovitost je, kako to navode autorke knjige ‘Darovito je, šta ću s njim?’ Jasna Cvetković-Lay i Ana Sekulić-Majurec, spoj iznadprosečnih sposobnosti, kreativnosti i osobina ličnosti. Dakle, visokorazvijene intelektualne sposobnosti same za sebe nisu pokazatelj darovitosti, njima se moraju pridružiti kreativnost i specifične osobine ličnosti.
STALNA PITANJA I POTRAGA ZA SMISLOM ŽIVOTA
Darovita deca su jako znatiželjna. Ko?! Šta?! Zašto?! Kako?! Zbog čega?! U njihovim glavama se pitanja samo množe i prouzrokuju neravnotežu koja ih kopka; tek se spoznajom odgovora ponovno uspostavlja kognitivni mir, koji, doduše, kratko traje, jer toliko toga još ne znaju, a toliko bi hteli znati!
Daroviti pitanja postavljaju i sebi samima, ali i drugima, što ponekad roditelje i nastavnike može dovesti do ludila, jer često ne znaju šta da odgovore ili nemaju vremena da se posvete detetovim potrebama za razumevanjem. Odrasli su posebno zatečeni pitanjima poput: „Zašto mi živimo?'“. Duboka filozofska razmišljanja o smislu života ili pitanja o postanku sveta česta su preokupacija darovite dece.
‘ČUDACI’ SA SMISLOM ZA ISTINU I PRAVDU
Puni su neobičnih ideja. S lakoćom osmišljavaju nešto nekonvencionalno, drugačije od uobičajenog, zato su posle, kao odrasle osobe, često pioniri u novim, neistraženim i neprepoznatim područjima. Sklonost misaonoj različitosti ponekad je teret za darovitu decu jer se etiketiraju kao “čudaci“. Daroviti pokazuju visok stepen misaone nezavisnosti, svet vrednuju prema vlastitim unutrašnjim, a ne prema spoljnjim društvenim kriterijumima. Nisu konformisti, zato i odudaraju od mase i “bodu u oko“ svojom neobičnošću na koju se često gleda negativno.
Nadalje, darovita deca su često osetljiva na nepravdu te su u njihovim idejama i mislima često sadržana načela jednakosti, istine i pravde. Tako je jedan dečak, prepričavajući svoju ideju o udruženom razbijanju leda kod bajkalskih tuljana prema kojem postoji “glavni“ tuljan, napomenuo da bi se svi tuljani trebali menjati u “šefovanju“.
NEZAINTERESOVANI ZA SVAKODNEVICU
Nisu ljubitelji rutinskih zadataka, ignorišu obavljanje svakodnevnih praktičnih sitnica; budući da su vođeni vlastitim kompasom koji im govori šta je važno, teško ih je uveriti u nužnost određenih radnji: „Zašto moram da namestim krevet ujutro kad ću ga uveče ionako ponovno razbacati?'“
Kada pronađu nešto šta ih zanima, izuzetno su marljivi i izdržljivi tokom bavljenja tom aktivnošću ili temom. Mogu satima da čitaju enciklopedije o temi koja ih zanima ili vežbati sviranje nekog instrumenta. Osim radne izdržljivosti karakterizišu ih i sposobnost visoke i dugotrajne koncentracije, te jaka motivacija (u savladavanju onoga što ih interesuje).
Darovita deca više vole društvo odraslih jer su im oni primereniji sagovornici od njihovih vršnjaka, a druga ih deca ponekad i izoluju jer su daroviti često introvertirani pa teže izgrađuju socijalne odnose.
S NEKE DRUGE PLANETE?
Teški, čudni, naporni, genijalni, kreativni, nemogući… puno je opisa darovite dece. Činjenica je da su to deca s posebnim potrebama na čije specifične vaspitno-obrazovne potrebe treba odgovoriti sistemskom podrškom i u roditeljskome domu i u školi, inače im preti opasnost da se njihova darovitost utopi u standardizovanosti školskoga sistema.
Svojoj okolini, posebno roditeljima, ova posebna deca su velik izazov, mali “vanzemaljci“ koji kao da su zalutali s neke druge planete. Na njihovu žalost, nema jasnog recepta kako odgajati darovitu decu, no ono što bi svakako trebali podsticati je dvosmerno prilagođavanje: prilagođavanje darovite dece okolini i prilagođavanje okoline darovitoj deci. Dopustiti deci da svojom nadarenošću menjaju svet oko sebe, presudno je kako bi se iz potencijala darovitosti jednoga dana razvili veliki genijalci.