Petao: Kukuriku, kukuriku!
Šarko: Čemu dižeš toliku viku? Probudio si me s tim svojim kukuriku!
Petao: Vičem zbog pisma! Pročitaj mi što u njemu piše.
Šarko: „Dragi petle, javljamo ti da si otkaz dobio. Od tvoje pesme nema nam ništa milije, ali odlučili smo zadržati samo sat – zbog recesije.“
Petao: O, Šarko pomozi mi nekako otvoriti kućna vrata, hteo bi upoznati taj sat, da vidim kakav je to tat (lopov).
Šarko: Uđi odmah i upoznaj ga, tamo u sobici drema.
Petao: Kukuriku, kukuriku! Dobro jutro, gospodine sat!
Televizor: Šta je vama petle? Meni je jutro vreme za spavanje! Osim toga, ja sam televizor, a ne sat, to biste trebali znat’. Ispred mene cela porodica sedi i čuči – ja sam kralj u ovoj kući!
Petao: Oprostite kralju, a gde se onda taj sat skriva?
Televizor: Sat, to ti je ona mala kutijica što na polici sedi.
Petao: Dobar dan, kutijo mala i siva. Ti sigurno nisi živa.
Sat: Tik tak tik tak, ja sam mali sat. A ko ste vi?
Petao: Ja sam živa budilica, došao sam upoznati vas, da čujem imate li lepši od mene glas. Ja sam mislio da ste vi neka prekrasna sprava… nemate ni perje, ni kljun, ni na glavi krestu.
Sat: Ja zvonim, a ne pevam. Umesto zrnja, ja trošim baterije – danas vam je to modernije.
Petao: Nemate šareno perje, nije vam ni naročit glas, a ljudi su se ipak odlučili za vas. Tu mi nešto jasno nije. Doviđenja, kutijice mala siva.
Šarko: Ne tuguj petliću, na dvorištu ovom ti si prava faca. Budi moja budilica I prijatelj moj.
Petao: Prijatelj si pravi, dragi Šarko, svakog jutra za tebe ću pevati žarko. Kukuriku, kukuriku!
