Могао бих вам рећи и добар дан јер се тако осећам као да је јутро одавно прошло а вече неће скоро доћи… Ипак, добро вече. Добро вече вама драги моји неспавачи.
Као и обично време је за наше заједничко неспавање. Ја највише волим та наша неспавања када ми радимо ноћу шта год хоћемо док други већ увелико спавају. Неспавање је за мене нешто најлепше на свету…
Више волим да не спавам, него да идем код зубара…
Чак више волим да не спавам, него да радим домаћи задатак…
Ма ја више волим да не спавам, него да идем у школу, веровали ви или не…
Их, кад се само сетим кад сам ја кренуо у школу…
Није то било баш тако давно…
То је било кад смо у исти разред ишли ја, Ханс Кристијан Андерсен, Драган Лукић, Вилијам Шекспир, Душко Радовић, Браћа Грим, Три прасета, Седам патуљака, Снежана и Професор Аркадије… То су била дивна времена.
Ја толико волим школу да ја још увек идем тамо док су сви моји другари одавно престали… Увек смо се лепо дружили сем кад се нисмо свађали, један другом сакривали ствари, ругали се и гуркали…
Све је то било лепо док једном у наш разред није дошао нови ученик…
Био је то фин дечак који се звао Чика Јован Јовановић Змај. Он је раније ишао у једну другу школу па се пребацио у нашу јер је и своју лекарску ординацију преселио. Вероватно зато јер је морао да пре и после школе оде до ординације. А можда је он и дошао у нашу школу јер се наша школа случајно звала Чика Јован Јовановић Змај?
Када је Чика Јова дошао у наш разред сви су га некако гледали испод ока… Ученици су почели да се чудно понашају према њему…
Нико није хтео ни да се свађа са њим, ни да га гурка а камоли да му се руга… Најгори је био један Лаза, кога смо звали Материна Маза – који чак није хтео ни да гађа папирићима Чика Јову.
Једва смо наговорили и председника разреда Пурамоцу да баци који папирић на Чика Јову…
Чак смо сви одједном престали да те занимљиве ствари и ми радимо. Престале су свађе, престало је гуркање, ругање и гађање папирића. Чак су неки престали и да беже са часа. Настала је чудна атмосфера у разреду… Шта све може да уради један нови ученик… Просто да не поверујеш…
Сви смо били збуњени, нисмо знали шта да радимо. Уместо да новог ученика, као што је ред, одмах гађамо папирићима, гуркамо га и ругамо му се – ми смо се некако смирили…
Да невоља буде већа, тај нови ученик је хтео да девојчицама помогне да носе торбе, помагао је и нама да урадимо домаће задатке, делио је своје ужине… Чак кад је неко био болестан посећивао га је кући и односио му воће…
Баш чудно понашање! Све је постало некако, ни сам не знам како… Нисмо зали шта да урадимо да све поново буде како је и било. Чак је почео да девојчицама рецитује песме…
Да ствар буде још гора, он је и писао песме које су се свиђале девојчицама. Њима је то било лепше него да их ми чупамо за косу. Видели смо ми да он њима рецитује али нисмо знали шта…
Било нам је испод части да питамо другарице шта он то њима прича а толико смо били радознали… Толико су се девојчице промениле да чак више нису хтеле ни да нас туже кад им се бекељимо или их пољубимо у образ…
Једном приликом док смо ми стајали у групи и ћућкали пришао нам је Чика Јова и питао нас да ли желимо да нам изрецитује песмицу коју је написао његов друг из детињства Љубивоје Ршумовић… Нисмо ни стигли да одговоримо а он је почео…
Међу друговима нема тајне
Међу друговима нема свађе
Чак и неке ствари безначајне
Међу друговима лепше су и слађе
Сви треба да знају
Шта другарство значи
Заједно смо лепши
Заједно смо јачи
Међу другарицама нема тајне
Мада врло често има свађе
Другарице су најчешће сјајне
Ал’ и тужибаба понека се нађе…
Као да нас је све заједно ударио гром. Одједном се нешто у нашим главама променило… Чика Јован Јовановић Змај је постао наш најбољи друг….
Сви смо се трудили да што више времена проведемо са њим. Више нико није мислио на гуркање, оговарање, чупање за косу, гађање папирићима…
Шта ви мислите о овом преокрету? Да ли ме чујете…?
Чини ми се да неки од вас дремкају…
Мени се не спава, мада ми се можда малко дремка, али нема спавања ни за мене а ни за вас. Па, такав је наш договор… На реду је једна загонетка да вас мало продрма…
Када смо сви заједно
Загрљени у велики круг
За наш лепи живот
Заслужан је…
Хајде да ми неко каже шта је решење…
Коначно да нико од вас не зна одговор… Или ми се чини да сви знате одговор. Како сви одједном знате да је одговор друг. Да међу вама није Чика Јова па вам шапће…
Од њега се свашта може очекивати… Зеееев…
Нешто сам се уморио од приче…
Мада ми се не спааавааа…. Зеееев…
Сада ћу да смислим тежу загонетку… Зеееев…
Е нећете ни погодити ни знати…
Кад затворим очи боље размишљам…
Будите ту…. Зеееев…
Лаку ноћ.
Чика Кека & Чика Саша Јовановић
