Kada ujutru pođeš u vrtić,
osmeh sa sobom obavezno ponesi,
poljubi mamu i tatu
i svojoj kući ljubav prenesi.
Onda kad si tužna,
i kad se suza u oku stvara,
zamisli, već je podne
i mamu kako vrata naše sobe otvara.
A razloga za tugu nikada ne treba da ima.
U vrtiću je lepo, družiš se sa svima,
Raduješ se, crtaš i igraš sa drugarima.
Ako ti ipak nedostaju mama i tata,
a suze se samo nižu,
u pomoć vaspitačice stižu.
Jedan topao zagrljaj čini da vreme proleti.
I onda si najhrabrije dete na planeti.
