Наша песникиња Ања пише кроз стихове о томе шта је волела кад је била мала, пише о малој мачки, пише о лаву, пише о страху… а њени стихови стижу до нас захваљујући Ањиној учитељици Биљани Животић…
ВОЛЕЛА САМ КАД САМ БИЛА МАЛА
Волела сам кад сам била мала
Свашта сам, к’о бајаги крала
И тако те глупости сам радила.
И доручак и ручак и ужина и вечера
Све је било од шећера.
Баш како ја волим,
Снове да задовољим.
Млеко сам по цео дан пила,
А увече сам,
Од млека добијала крила.
И зато када сам била мала,
За мене
Није била ни једна мана.
МАЛА МАЧКА
Мала мачка
Ситна као тачка
Али није играчка.
Она цео дан скацка
И док једе,
Стално мљацка.
Увек се плаши
Великих паса
Који су јој страшни.
Зато је њена мама чува
Чак и од бува.
ЛАВ
Лав је цео дан разигран сав.
Он је дивља мачка,
Али није ситан као тачка.
Лови рибу цео дан,
Па увече има леп сан.
Он је и краљ и цар.
Па му сви дају
Нешто на дар.
Има реп, не тако дугачак,
Али зато,
Може да поједе
И вола за доручак.
СТРАХ
Страх обично све претвара у прах
И одузима свима дах.
Нико њега не воли,
А ништа њега не боли.
Али када успеју
И свој страх савладају,
Онда они њиме владају.
А кад неко страх нема,
Нико други му бриге не спрема.
