Магаренце Миша
плаче као киша,
изгубио Перницу,
пита учитељицу,
како ће да пише,
не зна ни он више,
шта ће сад да ради,
све из ташне вади.
Од Пернице другарице
ни трага, ни гласа,
добила је ножице,
отишла до Лознице,
до зелене пијаце,
да пазари тиквице,
да направи питице.
После школског звона
вратила се она,
и то без пардона,
баш тамо где треба,
Миша игра, пева,
скаче све до неба.
Ником није рекла
зашто је утекла,
и да ли је тиквице
у рерни испекла.
Госпођица Перница
сад је жива, здрава,
истина ће испливати
једног лепог дана.
Милан Софронић, вероучитељ, Доња Борина;
ОШ „Стеван Филиповић“, Радаљ; ОШ „Милош Гајић“, Амајић;
