U KAKVOJ SU VEZI ISHRANA DETETA I KREATIVNOST?

U KAKVOJ SU VEZI ISHRANA DETETA  I KREATIVNOST?

Da li ste razmišljali o tome kako se zapravo odvija mehanizam razmišljanja, koji je razlog da svi ne razmišljamo isto i zašto deca razmišljaju drugačije od odraslih? Da li biste bili uspješniji kada biste razmišljali kao deca i šta je to što je toliko različito u načinu razmišljanja dece i odraslih?

Odgovor na sva ova pitanja leži u mehanizmu koji je, između ostalog, odgovoran i za tzv. divergentno razmišljanje, odnosno razmišljanje u više pravaca koje nazivamo – kreativnost.

Neki naučnici navode da je razlika između primata i čoveka upravo u postojanju kreativnosti te da je upravo čovekova sposobnost zamišljanja i stvaranja ideja ono što mu je kroz istoriju omogućilo razvoj i napredak. Kreativnost u osnovi podrazumeva stvaranje originalnih ideja, a ono što je zanimljivo je da bi se upravo s povećanjem znanja trebala povećati i kreativnost, odnosno broj ideja.

No, zašto se onda u mnogih kreativnost s godinama smanjuje? I smanjuje li se zaista?

Da bi bili kreativni, moramo se naći u situaciji koja nam pruža mogućnost da stvorimo novu ideju. U svakodnevici deteta takvih situacija ima mnoštvo, dok kod odraslih rutina često preuzme glavninu dana, a u trenutku u kojem bismo trebali biti kreativni vrlo često razmišljamo s ciljem da odgovor bude tačan, vodeći se postojećim idejama i rešenjima, odnosno zadatim pravilima. Kreativnost se, zapravo, ne smanjuje, već se smanjuje broj prilika da budemo kreativni. Dete će brzo i lako napraviti igračku od obične kutije, osmisliti priču zamišljajući situaciju i likove te živeti u trenutku mašte, bez opterećenja o hronologiji i tačnosti – upravo zato što je kreativnost igra bez pravila. Bez mašte, odnosno bez kreativnosti, dete ne bi učilo munjevitom brzinom, a čovečanstvo danas ne bi bilo tu gde jeste.

Da li ishrana ima veze s kreativnošću?

Kreativnost je detetova najsnažnija osobina. Ona mu omogućava da spozna sebe i svet oko sebe, a zadatak odraslih je da omoguće deci da maštaju. Zdrav organizam može maštati, a zdravlje uveliko zavisi i od pravilne ishrane. Stoga je i nauka odlučila da ispita u kojoj meri su povezane određene hranjive materije i kognitivni razvoj pa čak i kreativnost. Tako je u poslednjih 4 do 5 godina sprovedeno nekoliko istraživanja čiji je glavni cilj bio ispitati upravo povezanost gvožđa i kreativnosti.

Jedan od najčešćih nutritivnih deficita u svetu je nedostatak gvožđa u organizmu, a Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procenjuje da čak preko 35% dece ima nedovoljan unos gvožđa i njegov nedostatak u organizmu. Gvožđe ima nekoliko važnih funkcija u telu, gde kao sastavni deo hemoglobina prenosi kiseonik u sve njegove ćelije te tako deo enzima učestvuje u metabolizmu energije i proteina potrebnih za rast i razvoj deteta. Ali, kad je reč o kreativnosti, gvožđe ima posebnu funkciju i to upravo u mozgu. Ovaj mineral, naime, učestvuje u reakcijama tzv. dopaminergičkog sistema koji je odgovoran za fizičku aktivnost i apstraktno mišljenje, odnosno kreativnost. Tako je dokazano da ne samo anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa, već i svaki manji nedostatak gvožđa u detetovom organizmu može negativno da deluje na kognitivni razvoj, koncentraciju, pamćenje i konačno kreativnost.

Ishranom doprinesite razvoju potencijala kod dece!

Pravilna ishrana u dečijem dobu ima puno složenije značenje jer, osim zdravlja, mora omogućiti detetu pravilan rast i razvoj. Svakodnevni unos svega onoga što je potrebno detetovom organizmu, i to u dovoljnim količinama, često nije moguć, a razlog tome je što deca vrlo često nerado jedu namirnice bogate vitaminima i mineralima, posebno one bogate gvožđem poput crvenog mesa i zelenog lisnatog povrća. Ovome se treba priskočiti kreativno! Stoga se savetuje da dečija ishrana u prvom redu bude kreativna i ono što je deci nije tako slasno ponuditi u varijantama koje će im biti zanimljive i ukusom prihvatljive pa je ovo prilika upravo da i vi kao roditelji budete maštoviti. Kreativni recepti i jela su najbolji način da dete prihvati nove namirnice i pruži priliku onima koje mu do sada baš i nisu bile ukusne. I mnoge države su bile kreativne i u cilju osiguravanja dostatnog unosa gvožđa u dobu intenzivnog rasta i razvoja sugerisale su industriji prehrambenih proizvoda obogaćivanje deci pristupačnih namirnica i time osiguravanje potrebnog unosa gvožđa i drugih mineralnih materija.

Tekst: Dr. sc. Tena Niseteo, dipl. ing. preh. teh., klinički nutricionista