MIROSLAV ANTIĆ  – PLAVA ZVEZDA

Iza šuma, iza gora, iza reka, iza mora,

žbunja, trava,

opet noćas tebe čeka čudna neka

zvezda plava,

zvezda prava.

Čak i ako ne veruješ,

probaj toga da se setiš.

Kad zažmuriš i kad zaspiš, ti pokušaj

da je čuješ,

da odletiš,

da je stigneš i uhvatiš i sačuvaš kad se

vratiš.

Ali pazi:

ako nije sasvim plava, sasvim prava,

mora lepše da se spava, da se sanja

do svitanja,

mora dalje da se luta,

trista puta,

petsto puta,

mora druga da se nađe… treća…

peta…

mora u snu da se zađe na kraj sveta

i još dalje iza kraja – do beskraja.

Mora biti takve zvezde.

Što se čudiš?

Pazi samo da je negde ne ispustiš dok

se budiš.

Pazi samo da se negde ne izgubi,

ne povredi.

Takva zvezda u životu mnogo znači,

mnogo vredi.

Ja ti neću reći šta je ova zvezda plava,

zvezda sjajna.

Kad je nađeš – sam ćeš znati.

Sad je tajna.