Da li vas je ikad zanimalo kakvi su učenici bili neki od najvećih naučnih umova i genijalaca koji su zauvek ostavili traga u ljudskoj istoriji? Šta mislite, da li su Tesla, Edison, Faradej, Ajnštajn bili odlikaši ili su spadali u kategoriju “loših učenika?” Na primer, Alberta Ajnštajna, vanvremenskog genija njegovi su profesori opisivali kao nezainteresovanog i svojeglavog učenika. Progovorio je kasnije od svojih vršnjaka, tek negde oko treće godine, a do svoje devete godine imao je problema sa sporazumevanjem jer je nerado govorio. Tokom nastave, često je znao da odluta u “svoj svet” i iz svega je znao da se isključi. Često je zaboravljao i ignorisao školske obveze jer ga nisu nimalo zanimale. Smatrao je da pažnju treba posvećivati samo onim predmetima koji su mu se sviđali. Za ostale, u njegovoj glavi nije bilo mesta.
Svojih stajališta nije se odrekao ni kad je odrastao i postao roditelj. Vlastitu decu, sinove Hansa Alberta i Eduarda kojeg je zvao Tete poticao je da svoju koncentraciju usmere na interese koje nisu vezani za školu. Smatrao je da deci treba pružiti dovoljno slobode da otkriju ono što vole i da se bave isključivo onime što ih zanima i što je dostojno njihove pažnje.
Albert Ajnštajn je živeo u Berlinu sa svojom drugom suprugom, a njegovo dvoje dece u Cirihu s majkom Milevom. Kontakt sa svojim sinovima održavao je pismenim putem. Koliko je zaista verovao da škola nije toliko bitna, potvrdio je i jednim pismom koje je napisao svom 11-godišnjem sinu.
Podstaknut svojim velikim uspehom, objavom teorije relativiteta, svoj ključ uspeha je odlučio da podeli sa svojom decom. U nastavku pročitajte odlomke pisma u kojem veliki naučnik otkriva kako deca mogu najviše da nauče.
“Dragi moj Alberte,
juče sam primio tvoje pismo i bio sam jako srećan zbog toga. Već sam se počeo pribojavati da mi više nećeš pisati. Rekao si mi kad sam bio u Cirihu da ti je čudno kada tamo dođem. Stoga mislim kako bi bilo bolje da se viđamo na nekom drugom mestu gde nas niko neće ometati.
Bez obzira na sve, moliću te da svaku godinu provedemo ceo mesec zajedno kako bi video da imaš oca kojem si drag i koji te voli. Od mene možeš i naučiti mnoge dobre i predivne stvari, nešto što ti drugi ljudi ne mogu tako lako ponuditi. Ono što sam postigao kroz svoj tako naporan rad neće biti na raspolaganju samo strancima već posebno mojim sinovima.
Ovih dana sam završio jedan od najlepših radova u mom životu, a kad budeš stariji, sve ću ti ispričati. Drago mi je čuti da uživaš u sviranju klavira.
Prema mom mišljenju, klavir i drvodeljstvo su najbolje stvari za dečaka tvojih godina, čak bolje i od škole. To su stvari koje mladoj osobi poput tebe sjajno odgovaraju. Sviraj ono što se tebi sviđa, čak i ako ti profesori ne daju da to vežbaš. To je način na koji ćeš najviše naučiti, uživajući u tome što radiš do te mere da nećeš ni primetiti kako je vreme prošlo. Ja sam ponekad toliko zaokupljen poslom da zaboravim na svoj popodnevni obrok. Takođe igraj bacanje kolutova s Teteom. To te uči agilnosti. Takođe, idi kod mog prijatelja Zangara ponekad. On je jako drag čovek.
Šaljem poljubac tebi i Teteu,
Tata.
Pozdravi za Mamu.”
