U takvoj se sedoj glavi,
Kao što je deda Savi,
Sve moguće zaboravi.
Zanimanje mu je, već, u stvari,
Zaboravljanje svih stvari.
U parku zaboravlja dane,
Novine i kišobrane.
Ode u bioskop, zaboravi film da gleda.
Obuva se, na levoj nozi evo cipele desne
I čudi se deda:
Cipele stare, a tesne?!
Uveče, deda Sava,
Zaboravi kako se spava.
Zakasni na ručak, zaboravi koliko je sati,
U prodavnici uzme kusur, i zaboravi da plati.
U tramvaju se zaboravio, preko svih mera,
Hteo je umesto karte da uzme konduktera.
Često obuče košulju preko kaputa,
Posle otputuje, umesto da se vrati s puta.
U zaboravnosti njemu je lako
Da cele novine pročita naopako.
Umesto da povuče decu, povuče sebe za uši,
Govori glasno, kad treba govoriti tiše,
Jednom je počeo olovku da puši,
A lulom da piše.
Juce je milicioner zbunjen stao
Ispred deda Save
I promucao:
Na ulicu vas neću pustiti bez glave!
