Moja mama nježno lice ima,
u njenim očima, uvijek sunce sija!
Ne znam šta mu je, šta on sa tim ima?
Za svoju mamu, isto kaže Ilija!
Moja je mama dobra, stalno brine,
da može, probala bi i zvijezde da mi skine.
Ne znam šta njemu u glavi ne štima?
Za svoju mamu isto kaže i Sima!
Moja mama kuva bez greške,
rješava zadatke, matematičke teške!
Ne znam eto, šta fali i njima?
Za svoju isto kažu Sara i Marija!
Vidim to ja, a i svako ko pogleda,
moja mama stvarno savršeno izgleda.
A šta to treba nekom da laže,
pa za svoju mamu isto to da kaže?
I tako sam se ždero, vidite iz priče,
da sve druge mame, baš na moju liče,
ali moja mama, ne bi bila prava,
da mi nije savršeno objašnjenje dala!
Kada mala beba,krene da postoji…
Onda… svaka mama, sebe, počinje da kroji!
Tako, svako dijete, više, manje ima,
baš onakvu mamu, kakva njemu štima!!!
