Jednog dana…
Dok je lila kiša,
sa tanjira, na stolicu,
siđe Čiča Gliša.
Ja ga pitam: “Šta je tebi?
Daj se brzo vrati!“
A on kaže da ne može,
na tanjiru strašno pati.
U tanjiru, veli, često,
dolazi do krize.
Tanjir pun, a on ništa,
nema da pregrize.
Dogovor je brzo pao
bez ikakve štete,
jer baš bih rado izbjegla,
neke specijalitete.
Vratio se Čiča Gliša
s tanjira se smješi.
Dogovora on se drži
ko čovjek od riječi!
Kad ja volim neku hranu,
ja je rado smažem,
a ostalo jede Gliša,
neću da vas lažem!
