Dobro veče drugari! Da li vi vidite kako je osvanulo lepo veče za nespavanje…. Prosto obožavam ovakve večeri. Kada svane ovakvo veče ja obožavam da se posle dobre večere spremim za nespavanje. Tada mogu da nespavam koliko god hoću… Mogu da ne spavam čak do jutra i da se onda odmoran probudim od nespavanja…
Ništa lepše nego kada tako odmoran od nepavanja krenem u školu. Ko bi još naspavan išao u školu pa da može sve da pamti… Ja se obično, ovako odmoran od nespavanja, tako lepo odmaram u školi… Baš ćemo se zajedno večeras nanespavati…
A vi? Da li idete u školu odmorni od nespavanja? Nego, da li ste već večerali…?
Kada već spominjem tako lep običaj kao što je večera pada mi na pamet najbolji restoran na svetu u kome sam bio. To vam je čuveni restoran koji se nalazio na Restoranskom Ostrvu u Panonskom Moru i zvao se Panonski Restoran… Eh, što je to bio restoran… Na svetu nije bilo takvog… Vlasnik restorana je bio čuveni Panonski Kuvar Kuvalo. Kakva jela je samo taj pripremao, prste da poližeš do lakata.
Međutim, u taj restoran nije mogao da dolazi svako. Mogao je da dođe samo onaj ko je imao čamac i ko je znao kako da se ponaša lepo u Panonskom Restoranu. Tu se znao red, rad i poredak…
Kada sam ja dolazio u Panonski Restoran sa svojom prijateljicom Gusarkom Sremicom znalo se da muškarac ulazi prvi, pre ženske osobe. Naravno da se u lokal ne sme ući ni sa zapaljenom cigaretom ali sam ja mogao da uđem sa lulom. To nije zato što sam imao neku privilegiju, već zato što ja nikada ni ne pušim lulu – ja je samo onako iz hobija držim u ustima. To mi je nekako lakše nego da žvaćem žvaku jer se od žvakanja baš umorim…
Kao pravi džentlmen, uvek samo pomagao Gusarki Sremici pri svlačenju i oblačenju njenog gusarskog kaputa. Nisam davao nikom da se meša u taj moj posao, ni garderoberu, ni kelneru, ni šefu sale. Pa, ja sam pravi džentlmen…
Da li znate šta je i ko je džentlmen? To vam je reč na engleskom jeziku za one koji se ponašaju kulturno i po bontonu…
Uvek me ja čekao moj sto koji su svi zvali Čika Kekin Sto koji je imao jako udobne stolice a najudobniju stolicu sam prepuštao Gusarki Sremici. Kao pravi džentlmen!
Izbor hrane je bio pravi praznik. Nisam znao šta bih pre naručio…
To su bile teške muke jer je u Panonskom Restoranu svako jelo bilo najbolje…
Probleme sam imao uvek kada sam u restoran dovodio mogu drugara Profesora Arkadija jer je on uvek naručivao sve! Nikako nisam mogao da ga naučim da se ne može naručiti baš sve!
On je naručivo sve za predjelo, sve za glavno jelo i sve za desert a potom i sve za piće…
Što je najgora Profesor Arkadije bi sve i pojeo mljackajući pa nije ništa ostajalo za druge goste. Najviše bi me obrukao kada bi na odlasku tražio da mu spakuju neki sendvič da ima da jede na putu do kuće…
Pošto je on već sve pojeo u Panonskom Restoranu nisu imali šta da mu spakuju za put pa se on na kraju i bunio što možda gladan neće ni stići do kuće…
Ništa tu ne bi bilo čudno da Profesor Arkadije nije predavao časove Bontonstva na Akademiji za lepo ponašanje…
Uh, uvek su bile muke s njim… Ipak je lepše doći na finu hranu sa jednom damom kao što je Gusarka Sremica.
Nikako nisam mogao Profesoru Arkadiju da objasnima da prema osoblju lokala treba da budete pristojni i ne vičite „Konobar, donesi sve“ ili „Konobar, hoću više od svega“, tako da se celi Panonski Restoran ori.
Kada bi smo moja drugarica Gusarka Sremica i ja seli uvek bi za početak popili po jedan slatkasto kiseli koktel od morskih krastavaca i ljubičastih algi. To je bilo pravo osveženje.
Svaki put smo jeli drugačije jelo a njih je bilo toliko na jelovniku da nikada nismo dva puta jeli isto jelo… A deserti! Jaooooj! To je bilo muka šta izabrati tako da smo uvek birali najbolji desert i nikada nismo pogrešili! Kad se setim, najdraže su mi bile te bontonske večere…
I kada si sam
I kad drugi glede
Pristojno se sedi
Pristojno se jede…
Ja se baš zapričah a čini mi se da me neki od vas baš i ne slušaju… A kako će i da slušaju kada već dremuckaju! Drugari, nema spavanja za nas nespavače… Hajde da se igramo nečega. Hajde da vam ja postavim zagonetku a dok je ne rešite već će stići jutro pa ćemo svi odmorni od nespavanja u školu… Slušajte i odgovorite…
Kada lepo sediš
Kada hvala kažeš
Kad se lepo javiš
Kada ti ne lažeš
Kada uvek učiši manire te nove
Kako li se to ponašanje zove?
Ko zna neka podigne ruku…
Hmmmmm….
Tako sam i mislio…
Niko ne zna odgovor… Ili ipak zna? Čini mi se da neki znaju… Ček, ček, izgleda da svi znaju… Nisam mislio da ćete svi znati da je odgovor bonton! Nemoguće je da baš svi znate… Kako bilo da bilo bitno je da sada nećemo da spavamo… Zeeeev… Ne bih ja sada zaspao kao ni vi… Zeeeev… Nemojmo spavati… Meni se ne spaaaavaaaa… Ostaću ja budan skoro cele noći…
Zeeeev…
Sigurno!
Hmmmmm…. Ili da ipak…, zeeeev, malko dremenem….
Zeeeev…
Laku noć…!
