Dragi drugari, oduvek sam voleo da imam puno drugara i prijatelja. Mnogo osoba je dolazilo i prolazilo kroz kroz moj život a neke su ostale u njemu i dan danas. Kroz svo to vreme sticao sam neka iskustva i izdvojio bih neka svoja razmišljanja o prijateljstvu. Neke stvari je bolje, ako možemo, da naučimo ranije, pogotovo ako je taj nauk iz tuđih iskustava…
Bolje jedan pravi nego 10 lažnih prijatelja. Iako smo pre mislili kako su nam svi u razredu prijatelji, danas je dovoljna Ana iz druge klupe, kojoj možeš sve reći u poverenju i koja je uvek tu za tebe.
Prijatelji se svađaju… Naravno, to nipošto nisu svađe koje uključuju ružne reči i omalovažavanje. To što ste prijatelji, ne znači da se baš u svemu morate slagati.
Pravi prijatelji ne ogovaraju, već sve kažu u lice pa čak i one negativne stvari. Drugim rečima, kad ti nešto zasmeta na Ani, to i kažeš Ani, a ne nekom trećem. Kada je pravo prijateljstvo u pitanju, Ana će uzeti sve argumente u obzir i problem će se rešiti.
Ako te neko nervira nemoj biti prijatelj ili prijateljica sa tom osobom. Kao prvo, zašto bi gubili vreme na takvu osobu?
Kao drugo, ako se stalno žališ na tu osobu drugima, to nije lepo i vrlo je verovatno da već tim drugima ideš na živce, a verovatno i sebi. Samo prekini to što god je između vas, biće ti lakše.
Postoje osobe koje često negde sretneš, lajkujete slike na Facebooku, tu i tamo popijete sok u nekom društvu i slično, ali to ne znači nužno da su ti te osobe pravi prijatelji, to su više prijatelji za zabavu. I u tome nema ničeg lošeg.
Svi ponekad pogrešimo pa kažemo nešto što ne mislimo. Ako se radi o takvim oprostivim stvarima, svako zaslužuje drugu šansu.
Ali, s druge strane, neki ljudi jednostavno ne znaju da budu dobri prijatelji pa kad upropaste i tu drugu šansu, nema potrebe da dobiju još jednu, pa još jednu, pa još jednu…
Razumemo se! Zar ne?
