Čika Svraka poljem šeta,
kad odnekud bane vuk,
a on — sasvim goloruk.
Al’ se pribra te iz zemlje
on iščupa jedan struk,
a to bio beli luk.
On ti vuka izdeveta
pa sve jače
i sve više —
jedva stiže
da umakne — jadni vuk.
Verovatno da miriše
još i sad — na beli luk.
