Krompir je višegodišnja zeljasta biljka skrivenosemenica iz porodice pomoćnica. Uzgaja se u celom svetu jer predstavlja značajan izvor hrane za ljude i životinje. Jestive su samo njegove podzemne krtole, koje su veoma bogate skrobom, dok je ostatak biljke krompira otrovan (sadrži alkaloid solanin). U svetu postoji oko 2000 sorti krompira.
Poreklom je iz Južne Amerike, sa Anda, a u Evropu su ga doneli Španci sredinom 16. veka, gde je prvobitno korišćen uglavnom kao hrana za stoku. Ljudi su bili nepoverljivi i verovali da jedenje krompira izaziva bolesti. Francuski agronom Antoan Augustin Parmentje je proglasio krompir za hranu bogatih i naredio njegovo čuvanje pod vojnom stražom. Zahvaljujući tome, gladan narod je krao i jeo krompir. U Srbiju je krompir doneo Dositej Obradović na početku Prvog srpskog ustanka.
Krompir se uzgaja u preko 120 zemalja i dnevno ga konzumira preko milijardu ljudi.
Krompir je bogat vitaminom C, kao i vitaminom B6 (piridoksin) i vitaminom K, a od minerala sadrži znatne količine bakra, cinka, fosfora, kalija, kalcijuma, mangana… Krompir takođe sadrži visokokvalitetni skrob, belančevine i prehrambena vlakna.
Naročito je krompirova kora koncentrovani izvor prehrambenih vlakana, vitamina, minerala i mnogih hranljivih materija. Zato, ako vam je dostupan ekološki uzgojen krompir, preporučuje se da ga jedete s korom (neposredno pre pripremanja samo pod hladnom tekućom vodom uklonite prljavštinu četkom, pa nožem uklonite oštećenja s krompira). U narodnoj medicini, od krompirove kore priprema se čaj koji se koristi u lečenju tumora.
Jedna od najvećih predrasuda o krompiru je da je to namirnica koja goji. Krompir se zapravo ubraja u dijetalne namirnice koje su poželjne za održavanje normalne telesne težine. Problem je u tome kako se krompir priprema – kalorije dobija dodavanjem masnoća i prženjem. U 100 grama krompira ima 85 kalorija, dok pomfrit ima 270 kalorija, a čips 568 kalorija. Ni smrznuti krompir, spreman za prženje, nije dobar izbor jer je industrijski pripremljen i obrađen hemijskim sredstvima odnosno aditivima.
Smatra se da je krompir najhranljiviji i najlekovitiji ako je kuvan ili pečen u ljusci bez dodavanja masnoća. Ako gulite krompir, preporučuje se 10-minutno kuvanje na pari (isecite ga na kockice veličine 12 milimetara), a ne kuvanje u vodi jer tako gubi mnogo hranjivih materija.
Ako se krompir čuva predugo ili ako se ne čuva u prikladnim uslovima, može dobiti zelenu boju ili početi da klija. Ove promene uzrokuje nakupljanje solanina, otrovna alkaloidnog jedinjenja koji ne samo što menja ukus krompira nego je štetan za zdravlje – može izazvati glavobolju, mučninu, povraćanje, proliv, tegobe s disanjem i krvotokom. Zato je pre pripreme jela potrebno krompiru odstraniti klice i zeleni deo.
Krompir se ne sme čuvati u frižideru jer će dobiti nepoželjan ukus, ali ne zbog niske temperature nego zbog vlage u frižideru. Stoga je za čuvanje krompira najbolje vrlo sveže mesto, suvo i tamno poput podruma. Stavite krumpir u platnenu ili papirnatu kesu i čuvajte ga na svežem i tamnom mestu. Čuvajte ga od svetlosti da ne pozeleni. Ako ga čuvate u plastičnoj kesi, pripazite da bude perforirana kako bi vlaga mogla da izlazi. Važno je i da se čuva podalje od luka jer će gasovi koje emituju ove vrste povrća prouzrokovati kvarenje i jednog i drugog. Često ga proveravajte i izdvojite svaki proklijao ili smežuran jer će brzo uticati na kvalitet ostalog krompira. Mladi krompir se mnogo brže kvari pa se čuva samo nedelju dana.
Krompir valja prati i seći neposredno pre pripremanja da pri dodiru s vazduhom ne promeni boju. Ako ne možete da spremate krompir odmah nakon što ste ga isekli, stavite ga u posudu s hladnom vodom u kojoj je malo limunovog soka (1 kašika liumnovog soka na 2 šoljice vode). Tako “meso” krompira neće potamneti i tokom kuvanja će sačuvati oblik.
Zahvaljujući tehnologiji NASA i trudu naučnika s Univerziteta Viskonsin, krompir je uspešno uzgojen u svemiru 1995. godine.
Prosečan stanovnik naše planete u proseku godišnje pojede 33 kilograma krompira. Čini se da ga ipak najviše vole Australijanci, pa tako svaki stanovnik godišnje u proseku pojede 60 kilograma krompira.
Najveći krompir na svetu, težak skoro 4 kilograma je proizveo engleski poljoprivrednik Piter Glejzbruk 2010. godine.
