Beše devojčica koraka laka
koju su zvali Crvenkapa.
Za kapu crvenu svi su znali
zato su je tako i zvali.
Baka se njena razbolela
a devojčicu je mnogo volela.
U posetu se Crvenkapa sprema
jer baka nikog drugog nema.
Poneće baki kolača i soka
na put lagano kreće,
na livadi će nabrati i cveće.
Kroz šumu jedan put je vodi
i poslušajte šta se tu dogodi.
Dok išla je kroz šumu,
u kojoj je vladao muk,
odjednom se pred njom
stvorio neki vuk.
Ispitao Crvenkapu
gde ide i šta nosi, zašto žuri,
pa ode prema bakinoj kući
ko da ga neko juri.
Brzo sad u orman bako
reši se vuk bake lako.
Obuče bakinu pidžamu od svile
i čeka posetu unuke mile.
Crvenkapa stiže posle kratkog vremena
kad vide na baki nekoliko promena.
„Bako, bako zašto imaš velike uši?“
Da bolje čujem tvoj glas i reči,
dođi bliže baki, ko će da te spreči.
A oči baka što velike ima,
kakav je problem sad i sa njima.
„Ništa, ništa zlato
da te bolje vidim,
eto to je zato.
A usta bako što su ti velika
otkud sad promena ta?
Eto tako draga moja
da te uhvatim ja.
I skoči vuk razjaren i ljut
ali lovac je prolazio baš uz put.
Kad vide čudan prizor kod bake
i krenu da izbavi Crvenkapu
iz nevolje svake.
Uhvati vuka,
reši ga muka,
proterao ga za vremena sva
dok si rekao dva i dva.
Sad lovac, Crvenkapa i baka
slade se kolačima od maka
i pričaju srećni kraj bajke
kako su oterali vuka bez hajke .
Nataša Križanić, radi kao vaspitačica u Predškolskoj ustanovi „Jelica Stanivuković Šilja“ u Šidu a poeziju piše još od osnovnoškolskih dana.
Njene pesme su objavljene u nekoliko časopisa za decu, „Malac radoznalac”, „Mali zeka” i “Čuvari ravnice”. Takođe je i jedan od aurora Zbornika pesama prosvetnih radnika “Zauvek đaci”. Nekoliko bajki je pretočila i u stihove.
Like this:
Like Loading...
Related
