Један бистар поток
Све кроз шуму тече
Кад наиђох поред њега
Као да ми нешто рече.
Застадох да чујем
Шта поток говори:
,,Мени је баш тешко,
Туга ме, туга мори.
Мене даве гуме
Мене кесе даве
Нема више у мени
Бистре воде праве.“
Са гране се птица чује
Тужним гласом она пева
Неки човек шуму трује
Погледајте ову слику
Ове кесе и пластику.
Љубичица испод лишћа
Све се мучи, она стење
Фрижидер се на латице
Њене нежне плаве пење.
Бацили га грозни људи
Без савести и без стида:
,,Нема нама сад живота“
У сузама она рида.
Природа вас зато моли:
,,Не бацајте више смеће
То природу много боли,
Посадите дрво, цвеће
То природа жели, воли!“
Милена Страхинић, учитељица
