Duvanje semena maslačka uz želju dolazi iz drevne keltske mitologije. Postoji verovanje naroda da će izduvana glava semenki ispuniti jednu želju. Kada se seme maslačka oduva kaže se da nosi misli i naklonosti prema voljenoj osobi. Kaže se i da ako se posle duvanja po beloj glavi maslačka svo seme rasprši, onda ste voljeni. Ali, ako se neke semenke uvek zakače za stabljiku, znači da je osoba rezervisana i nije još spremna da se prepusti nekome.
Drugo verovanje ukazuje da broj semena preostalih nakon duvanja glave cveta ukazuje na broj dece koju će devojka dobiti u kasnijem životu. Takođe, broj semena u nekim kulturama predstavlja koliko godina je čoveku ostalo do kraja života.
U srednjovekovnim ritualima je maslačak zlatne boje korišćen za predviđanje da li će dete biti bogato ili siromašno. Naime, novorođenom detetu se pod bradu stavljao cvet maslačka i ako je njegov odraz na bradi imalo zlaćani odsjaj to je značilo da će dete biti bogato.
U Engleskoj su deca u XVIII veku nosila cvetove maslačka ispod brade i što je cvet bio zlatnijeg sjaja oni su bili slađi i prijatniji. Jedna legenda kaže da će najviša stabljika maslačka koju dete može da nađe u rano proleće pokazati koliko će porasti u narednoj godini.
Cvet maslačka otvara se sat vremena nakon izlaska sunca i zatvara se u sumrak. Zato je u stara vremena cvet pastirima služio i kao sunčani sat. Ovaj cvet je merio kretanje sunca na njegovoj dnevnoj putanji.
U hrišćanstvu je maslačak simbol tuge i muke Isusa Hrista, jer se u Pashi koristio kao gorka trava. On se pojavljuje među ostalim cvećem na slikama Bogorodice sa detetom i na slikama raspeća.
