Struka, profesori fizičkog vaspitanja širom Srbije već duže vreme upozoravaju na negativne posledice koje se javljaju kod dece u nižim razredima osnovnih škola, usled nedostatka stručnog fizičkog obrazovanja, smatraju profesori niškog DIF-a i dodaju da imaju dovoljno kadrova koju su voljni da svojim znanjem pomognu.
Ostaje da se nešto promeni u sistemu obrazovanja, saglasni su.
Svest o značaju fizičke aktivnosti za zdravlje pojedinaca je potrebno podići na viši nivo i na tome je potrebno raditi sa mladima još od malih nogu, smatra Nenad Stojiljković, vanredni profesor, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerzitet u Nišu koji je obrazuje profesore fizičkog vaspitanja i trenere, a koji je iznedrio i više srpskih reprezentativaca u mnogim sportovima.
Smatra da je rekreativni sport važan, ali isto tako, dodaje, da je potrebno podizati svest kod građana o očuvanju sportskih terena gde bi rekreativci mogli da treniraju. Činjenica je da su mnogi od terena u ruiniranom stanju što je posledica nehata pojedinaca koji se vode rušilačkim nagonom.
Veruje da bi podizanjem svesti o značaju fizičke aktivnosti i ovaj problem bio rešen što bi značilo i građanima i gradu koji ulaže u ove terene.
“Jednim delom smo i mi sami krivi za to, nastavnici fizičkog vaspitanja, treneri i mi koji školujemo taj kadar. To možemo da promenimo povaćanjem svesti o značaju fizičke aktivnosti. Kao što svakog jutra peremo zube, tako mora da nam postane navika da vežbamo, da odemo tri puta nedeljno na neku fizičku aktivnost. Tako bi porasla i svest o tome da se čuva i ono malo terena koje imamo. Tako se razvija i kultura bavljanja sportom i kultura očuvanja terena”, kaže Stojiljković.
Mišljenja je da bi, zarad boljeg zdravlja nacije, potrebno vratiti fizičko vaspitanje u prva četiri razreda osnovne škole. Učitelji su dovoljno edukovani da održe ove časove, ali je učenicima ponekad potrebnije da sa njima radi kadar koji je odškolovan za to zbog sve češćih problema sa kojima se mališani sreću, a koji mogu da se “poprave” pravilnim i namenskim fizičkim vežbanjem.
“Učiteljice, učitelji rade izuzetan posao, roditelji njima poveravaju svoju decu koja u školi provedu nekoliko sati svakog dana i to traje četiri godine. To znači da mi imamo poverenje u njih. Međutim, oni ne mogu baš sve da znaju. Nastava fizičkog vaspitanja je specifična i nastavnici fizičkog moraju da se se puste da rade sa nižim razredima i da pomognu učiteljima. Deci je to sada potrebno. U odeljenjima je sve više gojazne dece kojima je potreba pomoć profesora fizičkog vaspitanja”. O svemu tome, kako na stručnim skupovima, tako i u široj javnosti, više puta je govorio i apelovao na nadležne, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitawa u Nišu Milovan Bratić”, kaže Nenad Stojiljković.
