(Посвећено Најбољој Дружини и свој деци која красе свет)
Ех, да сам Михајло, ликовњак што зна
све што види, замисли да вам нацрта!
И да будем познат, награде да примам
и најучитељицу к’о срећник да имам!
Или да сам Ленче које има дара,
па бојама праву чаролију ствара:
цветне главе шарне, птице, небо, луг,
да Михајлу и Данилу – будем прави друг!
Што ли нисам рођен кад и Иве две!
Могао бих да насликам ама баш ја све:
псе, мачке и мора, дечицу и баке,
нашег доба стварно оне најјунаке!
Ех, да сам Хелена, па да рецитујем
са том паметницом и ја другујем!
Да сам Андреј, Мартин, Фића или Павле,
био бих тад важан и слушао хвале!
Џаба што сад кукам… Домаћи не пипам,
само јурим, скачем и повазда скитам.
Све се надам пашће секира у мед…
и без труда хваљен бићу једаред…
Успех неће с неба… Радом се заслужи,
а најбољи ђак с књигама се дружи!
