Jednom tati u životu beše glavna stvar
da mu sinčić pošto-poto bude muzičar
zasviraće lepo da ga čuje svet
kupiće mu trubu ili klarinet
Kaži mi kaži reče tata sinu
da li voliš trubu ili violinu
kaži mi kaži reče tata sinu
da li voliš trubu ili violinu
U rukama tatinog muzikalnog sina
plakala je škripala tužna violina
zakašlja se truba poče da se guši
komšije i tata zapušiše uši
Bezbroj puta srećni tata pita sina svog
da li želi tamburicu, klavir ili rog
ili možda voli jako dubok ton
kupiće mu dva tri basa i trombon
Kaži mi kaži reče tata sinu
da li voliš trubu ili violinu
kaži mi kaži reče tata sinu
da li voliš trubu ili violinu
A sin razmišljao dugo
pa hrabrost najzad skupi
i reče imam ideju
gramofon mi tata kupi
U rukama tatinog muzikalnog sina
lepše svira gramofon nego violina
u rukama tatinog muzikalnog sina
lepše svira gramofon nego violina
nego violina, nego violina
Like this:
Like Loading...
Related
