Njegove stihove svi znamo, a nismo ih učili u školi… Najpevaniji jugoslovenski pesnik rođen je 13. septembra 1933. godine u Sijekovcu kod Bosanskog Broda. Živelo se skromno, pa je Duško završio bravarski zanat. Dvanaest godina radio je u fabrici vagona i krišom pisao pesme (prvu pesmu napisao je sa 22 godine). Sa 24 godine preselio se u Sarajevo i već sledeće godine objavio prvu zbirku poezije.
Tada je odlučio da upiše fakultet, pa je završio književnost. Posle pet objavljenih knjiga poezije, 1971. godine zaposlio se na TV Sarajevo, kao urednik Omladinskog programa. Dovodio je u program ondašnje popularne muzičare, prvenstveno pripadnike sarajevske rok scene.
U to vreme je svoje tekstove rado besplatno ustupao muzičarima, a najpoznatija je njegova saradnja sa „Bijelim dugmetom“: „Glavni junak jedne knjige“, „Bluz za moju bivšu dragu“, „Pristao sam, biću sve što hoće“, „Šta bi dao da si na mom mestu“, „Ima neka tajna veza“…
Njegove stihove pevali su i Zdravko Čolić („Glavo luda“), Arsen Dedić („U nameri da budemo isti“), Vajta („Zlatna ribica“, „Samoća“), Jadranka Stojaković, Indexi, Teška Industrija („Život je maskenbal“)…
Oko tri stotine njegovih pesama je komponovano i snimljeno!
Duško Trifunović je objavio preko 85 knjiga, najviše poezije, a napisao je i četiri romana. Godinama je radio na Televiziji Sarajevo, a pamti se njegova emisija iz osamdesetih „Šta deca znaju o zavičaju“ (snimljeno je 96 emisija).
Po izbijanju rata u Bosni, došao je u Novi Sad, a celokupna imovina i književno delo u rukopisu su uništeni. Od pesama koje je znao napamet, Duško je ponovo napisao i objavio šest knjiga pesama! Uspeo je da prikupi i ponovo objavi ukupno petnaest poetskih knjiga i dva romana, pa je tako njegovo književno delo ostalo sačuvano.
Duško je poslednje godine života proveo u Novom Sadu, živeći skromno. Preminuo je 2006. godine i po sopstvenoj želji počiva na brdu Čerat, u Sremskim Karlovcima.
