U ono vreme kada je Bog stvarao vaspitačicu, već je šest dana radio prekovremeno. Uto se pojavi anđeo i reče: „Gospodine, kako se Vi dugo bakćete s tom figurom!“
A dragi Bog odvrati: „Jesi li proučio specijalne želje na narudžbi za ovaj lik? Treba da se lako održava, ali ne sme biti od plastike; treba da ima preko 160 pokretljivih delova; treba da ima nerve poput čeličnih žica i krilo u kojem istovremeno može da sedi desetoro dece, a ipak treba da može da sedi na maloj dečijoj stoličici.
Treba da ima leđa na koja se sve može svaliti i da može da živi u pretežno pognutom položaju. Njene reči trebaju sve da lečie – od čvoruge na čelu do bola u duši; treba da ima šest pari ruku.“
Anđeo odmahne glavom i reče: „Šest pari ruku, pa to ne može da bude!“
„Ne stvaraju mi ruke glavobolju,“ odvati Bog, „ nego ona tri para očiju što ih vaspitačica treba da ima.“ „Zar je i to uračunato u standardni model?“ upita anđeo.
Bog klimne potvrdno: „Jedan par očiju koji vidi kroz zatvorena vrata, dok istovremeno vaspitačica pita: ‘Šta vi to tamo radite?’ – premda ona to već odavno zna.
Drugi par očiju ima na potiljku, njima vidi ono što ne bi trebala da vidi, ali što mora da zna. I naravno, još i ove oči tu napred, oči kojima može pogledati dete koje se nemoguće ponaša, a ipak mu govore: ‘Razumem te i jako te volim’ a sve to bez ijedne izgovorene reči.“
„O, Gospode!“ reče anđeo i lagano Ga povuče za rukav, „Pođite na spavanje i sutra nastavite posao.“ „Ne mogu,“ odvrati dragi Bog, „upravo ću stvoriti nešto što donekle liči na mene. Već sam postigao da samu sebe izleči kad je bolesna; da 30 dece može da zadovolji premalenom rođendanskom tortom; da šestogodišnjaka može navesti na pranje ruku pre jela; da trogodišnjaka može da uveri kako glina nije za jelo i da ga nauči da sam ljudske noge pretežno zamislio za hodanje i trčanje a ne za udaranje drugih.“
Anđeo je polagano obilazio oko modela vaspitačice.
„Premekana,“ uzdahne on.
„Ali žilava,“ energično odvrati Bog. „Nećeš verovati šta ova vaspitačica sve može da učini i izdrži!“
„Može li da misli?“
„Ne samo da može da misli, već čak i donosi zaključke i stvara kompromise,“ reče Bog, „i zaboravlja!“
Konačno se anđeo sagne i prstom pređe preko obraza modela. „Ovde nešto curi,“ reče on. „Rekao sam Vam da pokušavate u taj model previše toga utrpati.“
„To nije pukotina,“ odvrati Bog, „to curi suza.“
„Zašto služi suza?“
„Ona teče u radosti i žalosti, u razočaranju, bolu i usamljenosti.“
„Vi ste, Bože, zaista genije!“ zaključi anđeo
https://iskra-waldorf-hrvatska.hr/kako-je-bog-stvorio-odgojiteljicu/
