Кажи песмо моја драга,
одакле ти толика снага,
одакле ти моћ и сила,
па си у сваком стиху
своје гнездо свила.
Имаш такву моћ и дар,
да изнова читајући те
осетимо твоју лепоту и чар.
Колико си људи у невољи утешила,
Колико душа оплеменила,
а ниједног тренутка се
ниси гордила,
нити важна правила.
Покажи нам прави пут о песмо мила,
спаси нас мука и ништавила,
даруј нам љубав, даруј нам риме,
нека се у римама сви побратиме
и посестриме.
Трајаћеш песмо док је света и века,
дирнућеш срце сваког човека,
памтићете по искрености и доброти твојој,
јер у теби нема мој и твој.
У теби смо сви исти,
у теби смо сви наши,
код тебе нема оног
ово су сиромаси,
а ово богаташи.
