Lavu, dok je spavao, preko njuške pretrča miš.
Lav se trže, zgrabi miša i baš se spremao njime pogostiti, kadli ga on zamoli da ga ne proždere, govoreći kako će mu se, poštedi li ga, svakako odužiti. Nasmeja se na to lav i pusti miša. Dogodi se da se lav doista spasao upravo zahvaljujući mišu.
Uhvatio se, naime, u zamku od užeta što su je lovci bili postavili i ostao visiti o nekom drvetu, a miš ga je čuo kako stenje, pa mu priskočio u pomoć, pregrizao uže i oslobodio ga. Potom mu reče: “Ti si se meni onomad smejao jer nisi očekivao da ću ti ja uslugu uzvratiti, a sada dobro zapamti da i miševi znaju što je zahvalnost.”
Priča pokazuje da u nevolji moćnima kadšto može zatrebati i pomoć onih koji su slabiji od njih
