Lav je bio umoran. On leže u hlad da se odmori i zaspa. Prolazeći tuda, miš odluči pretrčati preko lava. Međutim, lav se probudi i ščepa miša.
– Je li, maleni ? Zar se ti, kraj toliko prostora, usuđuješ pretrčavati preko mojih leđa? Što ćemo sada, govori? – viknu lav.
– Moćni lave – odgovori miš umiljato. – Pogriješio sam, priznajem. Molim te da mi oprostiš. Nikada više neću to učiniti, ovo je prvi i posljednji put. – Uostalom, pomisli: Kakva bi to slava bila za lava da ubije miša?
Lav se nasmije i pusti miša živog i zdravog.
Poslije nekoliko dana, lav se nesretno uhvati u jaku mrežu koju su postavili lovci. Nije se mogao izvući pa je rikao od jada i srdžbe.
To je čuo miš. Odmah je dotrčao. Kada je ugledao svog dobrotvora u mreži, nije gubio vrijeme. Počeo je gristi užad i malo po malo načinio je dovoljno veliki otvor kroz koji se lav izvukao i tako spasio.
– Kakve se čudne stvari događaju na ovom svijetu! – reče lav. – Ko bi ikad pomislio da i miš može spasiti lava od smrti!
