U kuhinji je ušla
I naša seka
Da zgotovi ručak
Jedva čeka.
Uzela je luk,
Počela da ga secka,
A suze joj krenuše
Ko pravcata reka.
Zbunila se mama
Šta se to zbi
Zašto je uplakana
Njena mezimica kći.
Da se nije povredila
Pa o tome stoički ćuti,
Uzrok suza
Nikako da sluti.
A luk ko luk
Vragolije svoje vešto skriva,
Čekao je trenutak
Da u igri seku izaziva.
Zašto ga secka,
Zašto ga dira,
Ne dozvoljava on tako lako
Da ga svako provocira…