Bila jednom jedna mačka koja je bila toliko oprezna i lukava da su se miševi plašili da izađu iz svoje rupe. Izgledalo je kao da je mačka uvek bila spremna da napadne miševe i da ih pojede, a bila je veoma brza. Pošto dugo vremena nije uspela da uhvati miša, mačka je odlučila da iskoristi svoje lukavstvo. Popela se na policu i uhvatila se jednom šapom za konopac da bi visila na dole i da izgleda kao da je mrtva.
Kada su miševi videli kako ona visi pomislili su da je neko vezao tu radi kazne. U početku su pažljivo prilazili mački. A kasnije kada su videli da se mačka ne pomera izašli su slobodno da proslave smrt mačke.
Tada je mačka pustila konopac i pre ngo što su miševi shvatili šta se dešava ona je već pojela tri od četiri miša. Od tada su miševi bili oprezniji, ali mačka je smislila novi trik jer je ponovo bila gladna. Uvalja se cela u brašno i legla u posudu za brašno da je miševi ne bi videli.
I zaista miševi su ponovo počeli da izlaze napolje. Najmlađi miš se približio najbliže mački, a najstariji miš koji je imao puno iskustva sa mačkama i kome su mačke odgrizle rep stajao je na sigurnom i glasno upozorio najmlađeg miša:
”Čuvaj se, to brašno možda liči na hranu za miševe ali meni izgleda kao mačka. Šta god da je, mudro je biti na sigurnoj razdaljini.”
“Mudri ne dozvoljavaju sebi da budu dvaput prevareni.”
