Sve veći broj ljudi širom sveta zabrinut je kako se čovečanstvo odnosi prema prirodi, zbog čega menjaju svoje navike i zahtevaju konkretne mere za zaštitu planete. Ovaj zaključak izveštaja, koji je Economist Intelligence Unit uradio za Svetsku organizaciju za prirodu (WWF) govori da ljudi shvataju da su ili deo problema ili deo rešenja, kao i da se odlučuju za drugu opciju.
Mi smo deo rešenja – slogan ovogodišnjeg Međunarodnog dana biološke raznolikosti potpuno se uklapa u ovu realnost. Sekretarijat Konvencije o biološkoj raznolikosti je ovaj slogan izabrao sa željom da se nastavi pozitivan trend koji je nastao prošlogodišnjom porukom za obeležavanje Dana biodiverziteta – “Naša rešenja su u prirodi”. Ovaj slogan je poslužio kao podsetnik da je biodiverzitet odgovor na nekoliko izazova održivog razvoja.
Biodiverzitet je osnova na kojoj možemo graditi rešenja za klimu, zdravstvena pitanja, sigurnost hrane i vode i održiva sredstva za život, saopštio je Sekretarijat.
BEZ BIODIVERZITETA NEMA BUDUĆNOSTI ČOVEČANSTVA
Dve činjenice najbolje prikazuju situaciju na planeti – milion vrsta, od procenjenih ukupno osam miliona, suočava se sa izumiranjem – mnoge to čeka za nekoliko decenija, i druga – da su od 1970. godine populacije sisara, ptica, riba, vodozemaca i gmizavaca zabeležile alarmantno smanjenje u proseku za 68%.
I pravo je vreme da još jednom ponovimo ono što je rekao David Macdonald, profesor zaštite divljih životinja na Univerzitetu Oksford: “Bez biodiverziteta nema budućnosti čovečanstva”.
Čini se da ljudi širom sveta polako dolaze sebi. Ali, da li je to biti dovoljno i da li je prekasno, videćemo.
STIŽE ERA PROMENA
Izveštaj Eko- buđenje (An Eco-wakening), koji je za WWF uradio Economist Intelligence Unit, pokazuje da je javni interes i briga za prirodu porastao 16 odsto u poslednjih pet godina i nastavlja da raste tokom pandemije COVID-19. To, kako se ističe, govori da počinje era promena.
Najdramatičniji rast angažovanja ljudi i promene svesti dogodio se u Aziji, najviše u Indiji (190%), Pakistanu (88%) i Indoneziji (53%). Promena raspoloženja javnosti u stvari odražava ni malo dobre prognoze koje pokazuju da će stanovnici zemalja u razvoju najviše osetiti razarajući uticaj gubitka prirode, ističe se u izveštaju.
POTROŠAČI MENJAJU SVOJE NAVIKE
Broj razgovora o narušavanju prirode je porastao, što se vidi u povećanju takvih dijaloga na Tviteru od 65 odsto od 2016. Glavni influenseri širom sveta – uključujući političare, poznate ličnosti i verske vođe – koriste svoje platforme da istaknu probleme u vezi sa prirodom, pa njihove poruke stižu do skoro milijardu ljudi širom sveta.
Potrošači menjaju svoje navike, a potražnja za održivim proizvodima se povećala za 71 odsto od 2016. Korporacije odgovaraju na ovaj trend, posebno u kozmetičkom, farmaceutskom, modnom i prehrambenom sektoru.
Zahtev javnosti da se nešto konkretno uradi raste kroz proteste, peticije i donacije za kampanje. Globalno izveštavanje o protestima u vezi sa prirodom u periodu 2016-2018. stalno se povećava za sedam odsto, dok je 20019. u odnosu na 2018. skočilo za neverovatnih 103 odsto, vođeno pokretima poput Extinction Rebellion, navodi se u izveštaju.
Svet nije daleko ispunio svoje obaveze u pogledu kvaliteta zaštićenih i zaštićenih područja
Međunarodna zajednica je postigla veliki napredak ka globalnom cilju za određivanje zaštićenih područja, ali nije daleko odmakla od svojih obaveza u pogledu kvaliteta zaštite tih područja, navodi se u novom izveštaju Centra za zaštitu životne sredine Programa za zaštitu životne sredine UN (UNEP- VCMC) i Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN).
Najnovije izdanje dvogodišnjeg Izveštaja o zaštićenoj planeti je završni izveštaj o Aichi Target 11 – globalnom desetogodišnjem cilju za zaštićena područja.
Cilj Aichi 11 uključuje zaštitu najmanje 17% kopna i voda na kopnu i 10% morskih i priobalnih područja. Danas je zaštićeno 22,5 miliona kvadratnih kilometara (16,64%) kopna i voda na kopnu i 28,1 miliona kvadratnih kilometara (7,74%) morskih i priobalih područja, što je porast za više od 21 milion u odnosu na 2010, navodi se u ovom Izveštaju.
“Određivanje zaštićenih područja nije dovoljno, njima treba efikasno upravljati kako bi se ostvarile brojne prednosti na lokalnom i globalnom nivou i osigurala bolja budućnost ljudima i planeti”, izjavio je direktor UNEP-VCMC-a Neville Ash.
O globalnom okviru za biodiverzitet posle 2020. razgovaraće se na Konferenciji UN o biodiverzitetu (CBD COP15) u oktobru u gradu Kunming u Kini.
“Pozivamo učesnike Konferencije da postave ambiciozan cilj koji će osigurati cilj od 30 odsto zaštićenih područja na kopnu, vodama na kopnu i u okeanima do 2030. – i ta područja moraju biti organizovana optimalno kako bi se zaštitila raznolikost života na Zemlji”, poručio je generalni direktor IUCN-a Bruno Oberle.
balkangreenenergynews.com
