Učiće te mila moja
da ne veruješ u bajke,
da svakom je teška sudbina svoja,
al’ poslušaj me – ti se seti majke.
Kažu da vas ušuškamo kada vas uvedemo u taj svet,
pa očekujete magiju i niste spremni sami za let,
bajke nas mili moji, nauče da verujemo čudima,
i da uvek pobedi samo ono dobro u ljudima.
Učiće te mili moj da prinčevi i princeze ne postoje,
da neke „zle maćehe“ teške događaje nam ponekad kroje,
ali ti nikada nemoj da gubiš nadu,
veruj samo u dobro, sreću i pravdu.
Ne zaboravi jedno – budi uvek kao Alisa u zemlji čuda,
iako nam zli čarobnjaci i veštice često sami „zakuvaju čorbu“,
i mila budi bolja nego što si do sada bila svuda,
jer čeka nas kućica od slatkiša kada završimo borbu.
Svetom magije i čarolije kroz život plovi hrabro sama,
seti se Pinokija – laži i spletke ne donose nikada dobro nama,
samo veselo, predano i vredno sve poslove radi,
na kraju će „neko čudo“ dobrim da te nagradi.
Dobre vile i zlatne ribice su uvek sa nama,
da nas poguraju kad ne možeš sve sama,
a ti mili „plovi s’ dobrim duhom“ svojim putem na stazi života,
i neka vas samo prate sreća, radost i dobrota.
