Morski ježevi spadaju u grupu bodljokožaca. Postoje četiri glavne grupe bodljokožaca: morski krastavci, morski ježevi, morske zvezde i zmijolike morske zvezde. Većina se kreće pomoću cevastih nožica, koje izbacuju kroz malene otvore na ljušturi. Neke vrste hodaju čak i na bodljama. Poznato je negde oko 800 vrsta morskih ježeva.
Telo morskog ježa je zaštićeno neobičnom ljušturom prepunom bodlji. Bodlje su im veoma čvrste i šiljate i neki morski ježevi se služe njima da bi rili po pesku ili čak u steni. Neki ježevi u bodljama kriju otrov pa mogu biti opasni.
Morski ježevi mogu da žive do 200 godina (crveni morski jež je najduže živo biće na planeti) ali većina vrsta živi oko 30 godina. Dane provode krećući se po okeanskom dnu i hraneći se.
Ima ih gotovo u svim morima. Neki su zaljubljeni u kamenite obale, a neki se kriju u pesku. Neki morski ježevi mogu živeti i na dubinama do 7.000 metara.
JELOVNIK MORSKOG JEŽA
Jelovnik morskog ježa zavisi od mesta stanovanja. Mogu biti biljojedi, svaštojedi, pa čak i grabljivci koji proždiru sitne životinje. A gde su im usta? Usta morskog ježa se nalaze na trbušnoj strani tela, u samom centru kruga. Tu se nalaze i mali šiljati zubi, ukupno pet komada. Taj organ za žvakanje se zove „Aristotelova lampa.“
Imaju jednostavan digestivni sistem. Prikupljajući “nogama” hrane se svim na šta naiđu na dnu okeana.
Morski jež ima dosta prirodnih predatora. Morska vidra najveći je prirodni predator u okeanu. Poješće onoliko morskih ježeva koliko mogu da nađu.
U nekim krajevima sveta ljudi jedu morske ježeve, a od njihovih zuba prave se ogrlice.
Morski jež je specijalitet u nekim kulturama. Njihova jaja takođe su specijalitet pa ih ronioci love u toplim morima
Morski ježevi su bezopasne životinje koje ne predstavljaju pretnju osim jednog morskog ježa koji je otrovan za ribe.
Cvetni jež je jedina otrovna vrsta i ima neobičnu simbiozu (odnos uzajamne korisnosti) sa ribama klovnom. Bodlje na cvetnom ježu sadrže paralizujuću supstancu koja može da onesposobi predatore. Riba klovn je izgradila imunitet na ovaj paralizator tako da može da se hrani u neposrednoj blizini cvetnog ježa. Riba klovn izvodi zabavan ples tokom kojeg se nežno uspravlja uz bodlje cvetnog ježa pri čemu se izloži samo maloj količini otrova. Nakon nekoliko sati svog plesa, riba klovn se lako može približiti cvetnom ježu i nahraniti se parazitima koji žive u i oko njegovih bodlji. Ovo pomaže cvetnom ježu u uklanjanju parazite koji mogu izazvati bolest i uzrokovati da bodlje ispadaju ostavljajući ga bez odbrane. Dakle, veza funkcioniše pozitivno za sve uključene strane.
Morski ježevi se razmnožavaju ispuštajući svoje jaja u okean. Jaje se oplođuje i brzo, za oko 12 sati postaje zametak. Iznenađujući broj morskih ježeva preživljava ovaj proces. Kada zametak potone do okeanskog dna, treba mu nekoliko meseci da postane pravi morski jež. Zametak prolazi kroz različite faze, od larve do morskog ježa. Na kraju gradi svoju šiljastu školjku i postaje pravi morski jež.
Ženka morskog ježa može da otpusti do 1,000 jaja odjednom, ali mali procenat tih jaja postaju novi morski ježevi jer postoji puno morskih životinja koje se njima hrane pre nego što se uopšte oplode.
UKOLIKO DOĐE DO UBODA
Ukoliko se desi da nagazite morskog ježa možete se suočiti sa velikim problemima, a najviše jer vam ubod onemogućava normalno hodanje dok ne izvadite iglice. Pored bola i upale, važno je u najkraćem mogućem roku izvaditi bodlje, kako ne bi došlo do gnojne infekcije.
Bodlje ježa vade se iglom i alkoholom. Dobro je prvo potopiti mesto uboda u toplu vodu, na taj način se lakše izvlače bodlje. Ako ih je malo, možete ih izvaditi sami uz pomoć dezinfikovane igle, pincete i alkohola, a ukoliko ih ima dosta morate se obratiti lekaru.
