Ветар у мојој коси
Јединственост у себи носи.
Зрак сунца што ме умива
Чини да сам једна једина.
Лист што додирује ми раме
Каже ми да сам без икакве мане.
Мој лик чини моје дело
На кога личим, питање је смело.
Попут свиле је моја коса
Чиста као јутарња роса
Моја је душа крхка и мила
Кажу ми да сам добра вила.
Стидљива сам попут лептира,
Пуна спокоја, пуна мира,
Пуна радости и среће
Не треба ми ништа веће.
На кога личим запитам се често
Можда на сунце, уз њега ми је место.
На кога личиш, запитај се и ти.
Јер сви смо посебни и различити.
Свако од нас ствара причу своју,
А ја сам укратко испричала моју.
