Лети пчела, оса, буба,
Оста Бока без три зуба.
Муке живе, куд ће, шта ће,
како храну сад да жваће.
Прође тако неки дан, зубар рече:
„Вадимо још један“!
Немој чико, к’о Бога те молим,
ево ја ћу сама да га сломим.
„Морам дете, клима ти се јако,
не може ти ово извадити свако.“
Узе кљешта, вуци тамо, амо,
у вилици оста један зуб само.
Поста Бока бака пре времена
протеза јој треба привремена,
ал’ добро је да бар зуба има,
да се може насмејати свима.
Искрен осмех и без зуба вреди,
на осмеху нико нек не штеди.
Ко осмех од срца не пружа,
живот му је ко увела ружа.
