Home Kerefeke poezija ПЕКМЕЗАСТА ПЕСМА – Мирослав Кокошар

ПЕКМЕЗАСТА ПЕСМА – Мирослав Кокошар

597
0
Pixabay License

Моме брату кад се плаче

очи му се наоблаче.

 

Седне само на столицу

и заплаче за тројицу.

 

Док он цмиздри, све се ори

као да нам кућа гори.

 

Око њега сви се сјате

да заједно са њим пате.

 

Ал никако да се сете

што толико плаче дете.

 

Брат намерно сузе бира –

плачем увек профитира.

 

Сузе капљу, расте нада

да ће стићи чоколада.

 

SAŠA BOOKS

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here