U jednom dvorcu nekada davno
bez majke, sestre i najboljeg druga
živela lepa Pepeljuga.
Maćehu imala i sestre dve
koje su prema njoj bile zle.
Od jutra do mraka devojka ova
dvorac sređuje od poda do krova.
I takva sudbina beše devojke ove
do jednog dana, kad poče
da ostvaruje snove.
Jednoga dana kraljević mlad
pozvao sve lepe devojke u grad.
Na bal se spremaju one sve
haljine biraju svečane.
Počelo spremanje za veliki bal
a mlada Pepeljuga pade u žal.
Tugu joj prekide sad dobra vila
koja je uz nju svo vreme bila.
Reče joj šta treba da spremi sada
i Pepeljuga poče da se nada.
Od bundeve jedne lepe goleme
napravi kočiju spremnu da krene.
Miševe poljske u konje pretvori
a guštera u slugu da vrata otvori.
Čarobnim štapićem Pepeljugu takla
haljinu stvori joj i cipele od stakla.
Pepeljuga srećna vilu izljubi
i krenu ka kočiji prema stazi
vila joj reče da vreme ne gubi
i da na sat dobro pazi.
„Do ponoći živeće čarolija ova
do tada ćeš biti devojka iz snova“.
Celo je vreme blistala od sreće
plesala sa kraljevićem
i zaboravila kako vreme teče.
Skoro se sklopiše kazaljke sata
a Pepeljuga brzo hita na vrata.
Potrča koliko je noge nose
jureći ostade noge bose.
Pade u travu cipela od stakla
tamo je kraljevska ruka dotakla.
Sad traži vlasnicu cipele ove
da mu ispuni životne snove.
Već je izgubio svaku nadu
cipela ne odgovara nikom u gradu.
Prešao kraljević brda, doline
reke, planine prošao i ispod duge
stigao do kuće lepe Pepeljuge.
Na kraju kako to obično biva
Pepeljuga stidljivo kao da je kriva
cipelicu na nogu lako je stavila
kraljevska svita odmah je slavila .
Srećno i dugo do kraja života
dvor je krasila Pepeljugina lepota
i njeno srce i dobra duša
zbog koje se ova bajka
i danas priča i sluša.
Like this:
Like Loading...
Related
