Vendi, Džon i Majkl
i bernandinac Nana
živeli su u Londonu
srećno svakoga dana.
Vendi im pričala svako veče
o Nedođiji i Petru Panu
zabavljajući tako braću
kao i kuče Nanu.
Vreme je da odrasteš
reče joj jednog dana tata
sutra se seliš u drugu sobu
sama, bez oba brata.
Petar Pan jedno veče
kasno jureći svoju senku
strasno ulete u sobu
kod Vendi naše i reče
„Neka se braća ne plaše“.
Da odlete sa njim
predloži im Petar Pan.
„Jao, pa to je divno
biće nam lepo to znam !“
Posuo po njima
malo Zvončicinog praha
i gle čuda
letenje postade stvar laka.
Cele noći su tako leteli
a pred zoru su u Nedođiju sleteli.
Ugledali su u daljini gusarski brod
kapetana Kuke, kojem je falio deo ruke.
Kapetan kada ugleda Petra Pana
seti se svojih poraza i rana.
Spremi topove i svu opremu
doći ću glave ja njemu.
Vodi dečicu u skrovište naše
reci dečacima da se ne plaše.
Zvončica iz sna probudi
izgubljene dečake
koji krenuše u potragu
za Indijancima koji su ih zarobili
da bi tako uslugu dobili.
„Indijanska lepa kći
hoću da mi se do ponoći vrati“,
reče stari Indijanac
„Ako ne, svako od vas će da pati“!
Kapetan Kuka
je nju zarobio
mislio on da
bitku je dobio.
Petar Pan se mača lati
„Stari Kuko sad ćeš me znati“!
Vratiše poglavici
njegovu lepu kći
dok si izbrojao do tri.
Kapetan Kuka dosta mu muka
umalo da nastrada od krokodila
ali spasila ga ruka
njegovog vernog Smija
kome sad slava mnogo prija.
Vendi i „izgubljeni dečaci ‘
pričali su priče o majci.
„Idite i odrastite svi“
reče im Petar Pan
a ja ću živeti ako treba sam.
Kapetan Kuka se nekako sredio
i Vendi i dečacima iznenađenje priredio.
Uhvatio ih u svoju zamku na brodu
i hteo da ih baci u vodu
Ali na kraju opet
dođe Petar Pan
i naravno svima ulepša dan.
Kuku je opet i ponovo sredio
i dečacima odlazak priredio.
Petar Pan ih kući vratio
brod zlatnim prahom pozlatio.
Rastali su se uz dato obećanje
da ostane uspomena i lepo verovanje.
Like this:
Like Loading...
Related
