Pročitajte još jednu u nizu inspirativnih priča Jasne Sršen koje je prikupila tokom dugogodišnjeg rada u vrtiću i koja vam može pomoći da izbegnete greške u odgoju i postane bolji roditelj, ali i vaspitač ako radite u vrtiću
Neka deca teško prihvataju odvajanje od roditelja, posebno ako su se do dolaska u vrtić družila uglavnom s članovima porodice. Mali Josip je imao četiri godine kada je došao u vrtić. Bio je mirno i staloženo dete.
Jutarnji rastanak od roditelja mu je teško padao. Roditelji su morali žuriti na posao, a dete se teško moglo utešiti i umiriti nakon njihovoga odlaska. Tokom dana se lepo igrao, kao da nikada nije ni zaplakao! Niti jedna metoda danima nije uspevala da dete ne plače kada roditelji odlaze i odu. Što se više teši, više je bilo suza. Tešenjem su njegove emocije žalosti samo potpirivane.
Vaspitačica se dogovorila s decom da bi bilo dobro napraviti jedno mesto za plakanje u sobi. Bilo je nezgodno zbog druge dece da prilikom ulaska u sobu odmah ugledaju Josipa kako plače. Bili su mali, a njegova tuga je delovala na njih. Kao da su taj predlog jedva dočekali:
– Može vaspitačice.To bi bilo dobro. Imaćemo mesto za plakanje!
Odmah je izvučena jedna mekana mala fotelja i stavljena uz prozor. Svi su Josipu ”sladili” tu fotelju:
– Ovo je samo za tebe fotelja. Mi je nećemo dirati. Tu se možeš mekano isplakati! – uveravao ga je jedan prijatelj sedeći i cupkajući u fotelji.
Josip je prijedlog prihvatio. Zaređali su kišni dani i iz neba i iz Josipovih očiju. Ujutro bi se oprostio od roditelja, odmah odlazio da sedne u fotelju kod prozora. Gledao je kroz prozor i plakao. Kada se isplače, digne se iz nje i igra s decom. I tako nekoliko dana. Vaspitačica više nije obraćala pažnju na njegov plač. Mislila je da treba iskoristiti metodu ignorisanja, ne pridavati tome pažnju, možda prestane da plače. Kad nekoga tešite, plače sve više, naročito deca.
Jednoga dana obrati se kroz suze vaspitačici.
– Vaspitačice ja bih išao da se igram napolju.
– Svi bismo hteli napolje, ali ne možemo. Pada kiša. – odgovori vaspitačica.
– A kada će prestati? – upita on još tužniji.
– Ne znam. Moramo čekati i videti. Čim grane sunce, idemo napolje. – odgovori ona.
– A kada će granuti sunce? – nastavi kroz suze.
– Mislim da sunce ne može izaći sve dok ti plačeš. Kada bi prestao da liješ suze, oblaci bi prestali da liju kišu. Oni su tužni zbog tebe i zato liju svoje suze. Sunce bi bilo srećno kada bi moglo zasjati. Ne voli da bude stalno iza oblaka. Zato se ne možemo igrati napolju već nekoliko dana. – obrazloži mu vaspitačica.
Mali se zamislio gledajući i dalje kroz prozor. Vaspitačica je osetila kako mu je mozak otežao.
”Šta li misli?” – pitala se u sebi.
Nije dugo čekala. Josip ustane i okrene se vaspitačici:
– Vaspitačice, reci suncu da izađe. Neću više plakati – brišući suze s lica uputi se među decu.
Nakon nekog vremena vrati se vaspitačici i upita:
– Jesi li rekla suncu da izađe?
– Jesam – odgovori ona.
– A zašto onda ne izađe? – nastavio je.
– Mislim da si navukao previše oblaka dok si plakao sve ove dane, pa mu treba dosta vremena da ih obiđe. Strpi se malo. – odgovori ona.
Otišao je ćutke opet među decu.
Nakon otprilike sat i po, dogodilo se razvedravanje i sunce je stidljivo virkalo. Vaspitačica nije slušala prognozu i nije znala za ovu nameru sunca da obiđe oblake.
Ko je prvi primetio da je kiša prestala da pada? Nije teško pogoditi.
– Vaspitačice, više ne plačem, ne plaču ni oblaci. Možemo li sada napolje? – upitao je vrlo smireno Josip.
– Bravo Josipe! Deco, Josip nam je dozvao sunce! Možemo ići da se igramo napolje! – oduševila se vaspitačica Josipovim dobrim zapažanjem i pitanjem.
Deca su se okupila oko njega i gledala ga s nevericom.
– Pa on je čarobnjak! – dodao je neko. – Bravo Josipe, nemoj više nikada plakati, pa ćemo ići svaki dan napolje na igru.
Josip nije više zaplakao. Igrao se na igralištu svakoga dana veselo, a bio je i glavni. Ta, bio je čarobnjak!
Dogovoreno je da to što je Josip iščarobirao ostane tajna, velika tajna.
(Da mu se njegovi roditelji, gledajući situaciju očima odraslih, možda od srca nasmiju i da opet počne kišiti.)
P.S. Ovo u zagradi pročitajte samo roditeljima, nikako deci.
Photo by Annie Spratt on Unsplash
http://www.roditelji.hr
