обро вече неспавачи! Добро вече мојим најбуднијим другарицама и другарима на свету. Баш сам поносан на вас што сте одлучили да не спавате. Ко би још у данашње доба спавао када има толико лепих филмова на телевизији, сјајних игрица на интернету, дивних књга и часописа за читање..?
А, оно што је најбоље, ја ћу заједно са вама да будем будан. Ја сам највећи борац против спавања.
Зашто бих сутра одморан био?
Да ли би можда волели да се сутра пробудите одморни?
Да ли можда желите да баш тако одморни идете у вртић или школу?
Наравно да не желите…
Пошто и ја не желим искористићу ову прилику да вам испричам једну неспавајућу причу током ове неспавајуће вечери…
Једног јутра сам баш био уморан после једне ноћи када сам спавао. Био сам толико уморан да сам једва могао да подигнем ћебе. Тако сам ја лежао на кревету притиснут ћебетом кад се од једном зачу звонце на бродским вратима.
Ко ли је то могао да буде у рану зору око поднева?
Звоно није престајало да звони. Једва сам се извукао испод ћебета и спустио са кревета…
Тешком муком сам назуо своје омиљене папуче шуњалице које су биле тешке сигурно преко сто грама…
Не знате ви каква је то мука вући толику тежину на ногама…
Када сам се попео на бродску палубу имао сам шта и да видим…
У госте су ми дошли моји рођаци који живе и раде на Европском мору.
Дошло их је око 372 особе. Баш сам се изненадио што нису сви дошли већ само овај мањи број. Рекли су да су у пролазу, да журе и да неће остати дуже од петнаест дана. Пошто су били гладни одмах сам их сместио у велику бродску кухињу која је срећом имала чак 10 места па су без проблема могли сви да доручкују у 37,2 туре.
Гости су уживали у морским алгама на панонски начин, пуњеним морским јежевима, шункама од морских шкољки, чварцима од медуза, кобасицама од морске траве… Права органска трпеза… Као посластицу сам им понудио кремпите од ситног камења и палачинке са морским мушицама на бакин начин…
Баш када су завршили доручак онима из прве туре је дошло време и за ужину…
Када су завршили ужину одмах је почео ручак да би после поподневне ужине на ред дошла вечера…
Док сам им спремао, кувао и послуживао их једва сам успео да проговорим реч са њима. Много су били гладни…
Сазнао сам да на Европском мору постоје другачија правила живота…
Многи од њих иду у вртић а неки у школи док остали и раде понешто. Ови што иду у вртић су ми се жалили да код њих за јело у вртићу уопште нема шаргарепе, салате, краставаца и парадајза…
Страшно! Они су морали по цео дан да једу колаче, торте, чоколаде и да жваћу жваке… Какав страшан живот, баш ми их је било жао.
Ови што иду у школу су ми причали да код њих школа почиње у пет сати ујуту и траје до осам увече а велики одмор им је од дванаест до подне! Нисам сигуран, али мислим да је то ипак мало превише одмора…
Они рођаци који раде су радили само суботом и недељом док остале дане су морали да гледају цртане филмове и играју игрице… Какав је то тежак живот…
Зато су они пожелели да мало сврате на своје Панонско море и присете се живота који су живели некада или о коме су слушали…
Таман кад је последња тура гостију завршила вечеру прошло је и 15 дана и дошло је време да крену. Мислим да је та вечера била завршена у уторак пре подне и таман је тада било добро море за повратак на Европско море.
Као што је ред морао сам да се поздравим са сваким и разменим коју реч тако да су они тек кренули у среду пре подне…
Било ми је драго што су свратили али ми је било жао што нису могли да остану дуже да се мало и поиграмо неки игара… Бар да смо играли мало шах или се картали… Баш ништа! Нисмо стигли ни мало да се повијамо!
Драги гости добро дођу
Само нека дуго траје
Јер та наша дивна кућа
Тог тренутка њихова је
Јуухуууу! Да ли ви мене слушате? Што облачите пиџаме? Нисмо се тако договорили… Полако, полако… Имам ја још пуно тога да вам причам… Ево, смислио сам најтежу загонетку на свету.
Ко тачно реши загонетку тај је победник.
Од потока већа велика је вода
Језеро је мање а океан већи
Пошто све ми добро знамо
Ко ће име лепо нама сада рећи
Ко хоће да буде победник? Ко зна решење? Хеј, ти, ти што жмуриш… Хајде ти одговори… Нека се јави победник… Што се сад сви јављате? Да ли то значи да сте сви решили? Немогуће је! То је немогуће да сви знате да је тачан одговор море… Па како је то могуће…
Хмммм…. Можда то и није баш најтежа загонетка на свету… Ево сада ћу смислити још загонетнију загонетку а ви немојте да спавате… Остаћемо будни током целе ноћи… Ако се мени не спава, онда се сигурно не спава ни мени… Сад ћу да смислим нешто тешкооо… Ух баш ми је глава тешка… Штета што ми се не спава… Као ни вама…Нећу да спааавааам…. Ја само смишљам… Не спавајте а нећу ни ја…. Зееев…
Ево….
Зеееееев….
Баш знам шта ћу…
Лаку ноћ!
