Радује се срце моје,
сваком новом дану,
кад ме мајка помилује,
по коси и длану.
Радује ме први зрачак
сунца што ме буди,
песма птица певалица
када ме пробуди.
Веселим се баки, деки,
у дом наш кад сврате,
осмехе и радовање,
мојој души врате.
Радујем се другарима
кад дођу код мене,
пријатељство, то је благо,
које нема цене.
Радују ме људи који
виде чистим срцем,
знам да су они увек
обасјани сунцем.
Да би људи били људи,
и блиставог лика,
душа треба да им буде
слика Добролика.
