Nek’ svako dete drvo posadi,
u srcu zemlje da koren gradi…
Nek’ ruke male zemlju maze,
da šuma raste, i druga bića paze.
Hrast neka bude jak i ponosan,
Bagrem vitak, vetru prkosan.
Lipa nek’ cveta, miris da širi,
orah nek’ stoji iz krošnje plodove proviri.
Kad drvo pusti svoje grane,
ptice će pevati, ulepšati dane…
Senka će štititi ravan i polje,
svako će dete biće dobre volje…
Zato, uzmi, zasadi grančicu malu,
za budućnost svetlu i zdravu..
Jer svako dete, odavde do neba,
bar po jedno drvo posaditi treba!
Deca mogu sve da pokrenu,
naučiti odrasle da novi list okrenu..
Kroz jedno drvo, kroz jedan korak,
Pokažu bolji put i prirodi napredak…
Pesma je nastala uz pomoć mama Gordane…
