Misli, aforizmi, priče… legendarnog Dušana Radovića su vanvremenske…
Dušan „Duško“ Radović bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Neka od njegovih napoznatijih dela su: “Kapetan Džon Piplifoks”, “Poštovana deco”, “Smešne reči”, “Na slovo, na slovo”, “Beograde, dobro jutro 1” i mnoga druga dela. Njegove pesme su postale hitovi za decu u izvođenju dečijeg hora “Kolibri” – Mrak, Plavi zec, Strašan lav, Šta je na kraju, Pesma o mleku, Tatin muzičar, Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste…)
Mlade vaspitačice u beogradskim obdaništima pričaće deci i ovog jutra bajke. To su setne priče o tome – šta se stalno dešava princezama, a nikad vaspitačicama.
Mame, rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu.
Ko ume da se raduje – ima čemu da se raduje.
Dobra je svaka muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja.
Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba.
Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.
Volite svoju decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.
Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.
Blago babama i dedama koji imaju unuke. Teško nama koji imamo decu.
Lepše je biti nečija baba nego samo baba.
Bolje nam je bilo dok smo sami bili deca nego sad kad imamo decu. Deca su
bezobrazna i nezahvalna.
Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: „Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!“
Dobro je imati oca i majku, ali je još bolje imati ćaleta i kevu. Svi očevi i majke masiraju svoju decu i iživljavaju se na njima, ali se samo sa ćaletom i kevom može iskreno razgovarati o tome.
Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.
